РОГОЗИН ПОРЕДИ НАТО СА ХИТЛЕРОВИМ ВЕРМАХТОМ

 

 Пре седамдесет година Хитлер је под притекстом одбране Немачке  напао беспомоћну Пољску. Наравно пољска коњица није била меч немачким тенковима и пољаци су поражени у „галопу.“ Тако је започео најкрвавији и најбруталнији светски рат у модерној људској историји. У то време, захваљујући веома ефикасној нацистичкој (Гебелсовој) пропаганди добар део Европе и Света је поверовао да је „геноцидна“ Пољска уистину угрозила „демократску“ Немачку.

 

Управо овим примером се послужио руски представник при НАТО-у Димитриј Рогозин, реагујући на тајне америчке планове за „одбрану“ Пољске и других балтичких НАТО чланица, које је ових дана објавио Викиликс. У склопу тих планова под називом „Орао Чувар“ Американци и НАТО савезници одвајају 9 потпуно опремљених и механизованих дивизија за потенцијално дејство унутар Руске територије, поред система „патриот“ довлаче и друге радарске и ракетне системе уз гранични појас са Русијом- да би истовремено гласно оптуживали Русију за (непостојећу) милитаризацију у граничном балтичком појасу, по принципу „напад је најбоља одбрана“. На жалост Викиликс им је помрсио конце, тако да је сада аргумент на руској страни.

Рогозин је изјавио московској Русији Данас, да је паралела између Америке и НАТО-а на једној страни и нацистичке Немачке и Вермахта на другој страни, потпуно умесна- Јер у оба случаја је активно припремана агресија против мирољубиве земље, служећи се лажном пропагандном и прикривеним војним маневрима.

 

У случају Немачке добро знамо да је таква пракса довела до светског рата. У случају Русије, светске војне и нуклеарне силе, не треба уопште да сумњамо да ће данашња „Путинова“ Русија на такве изазове одговорити адекватно, што опет може само до води у  нови светски рат, који би онда вероватно био и последњи рат (нуклеарни холокауст) у модернм облику- с обзиром да би га преживели можда једино „пећински“ људи.

Наравно, нико разуман за овакву ситуацију не може да криви Русију, чија економија иде узлазном путањом и најмање су јој потребне војне авантуре. Уосталом Русија не довлачи своје трупе у Америчко „двориште“, нити тамо изазива разне „хуманитарне“ ратове, попут ових наших балканских.

У стварности је све управо  супротно, Американци „све то“ раде Русији. Сада када су нека веома тајна документа постала веома јавна, Руси су љути и постављају незгодна питања, и нормално вуку одговарајуће парирајуће војне потезе- док се Американци чешу тамо где их не сврби.

 

 

ПОВРАТАК СВИХ ЗАКЛЕТИХ СРПСКИХ НЕПРИЈАТЕЉА НА БАЛКАН УЈЕДИЊЕНИХ ПОД АМЕРИЧКОМ ЗАСТАВОМ

 

Где смо у свему томе ми Срби- очигледно тамо где не би желели да будемо- и ако се надамо да је најгоре иза нас, онда се бојим да нисмо у праву. Нашу судбину на овим просторима већ дуго времена одређују велике силе, да би се у ових задњих пар деценија све те велике силе које су некад харале и пљачкале овим просторима сјатиле поново заједно, увећане за још једну- највећу и најкрволочнију, знате на коју мислим. Ми старији лако препознајемо те силе, ма како се звале данас: Аустроугарска и Хитлерова Немачка су назад у облику Европске Уније, Отоманска Турска у облику Велике Албаније и Зелене Трансверзале, једина нова велесила и најбруталнија-  заклети „русомрзац“ и консеквентни „србомрзац“ јесте неолиберална и фашистичка Америка. Зашто су они сви овде? Зато што „воле“ нашу земљу, али без нас! Нормално овде нема места емоцијама, и однос западних сила према Србији је тако атроцијски једино из практичних разлога, осим можда изузетка Немачке чији синови (окупатори)  још увек труну у балканској иловачи.

Практичан разлог је тај да смо ми за њих само „одскочна даска“ ка Русији, и наравно као проруском и братском православном народу неће нам дозволити да опстанемо као независна нација.

 

На жалост ово није само још једна од „теорија завери“- упркос тајновитости деловања западних центара моћи, историја је забележила бројне доказе о западно-империјалистичким плановима за Балкан (давно пре појаве ноторног Викиликса у нашим животима).

Непосредно по завршетку другог светског рата, Амерички председник генерал Ајзенхауер је изјавио да му је највећа грешка била што није војно окупирао предоминантно Српску Југославију. Енглези су у то време мудро ђутали, јер је тада на челу Југославије већ био „њихов“ човек, који је свакако обезбедио да Југославија не буде више предоминантно Српска, бар не политички.

 

РЕГАН И АМЕРИЧКА МИЛИТАРИЗАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

 

Почетком 80-их, када су се Вашингтонски субверзивни планови против Сојетске уније увелико захуктавали, а десничарски јастребови захтевали војну интервенцију против саме Русије, Југославија које је представљала увек полазну тачку свих војних операција великих сила у Евроазији (како је то на страницама овог сајта описао Махди Дариус у свом тексту „Балкански фронт: Западни преврат у Југославији и  Молдавији“)- је поново дошла у центар америчких војно-обавештајних активности.

 

Тих година америчка администрација под Реганом је донела низ строго поверљивих председничких директива под општом ознаком NSDD. Индикативно је да су све источноевропске земље стављене под једну „директиву“, док су Русија и тадашња Југославија стављене под посебне. „Проблем“ Југославије је стављен под директиву NSDD133 из 1984. Тај податак говори о стратешком значају који је придат Југославији од стране САД. Садржај те директиве је кратак пошто је њена улога била да иницира одговарајући војно-обавештајни процес (садржаји тих војно-обавештајних докумената вероватно неће бити декласификовани до краја овог века,ако буду икада)- али наглашава потребу да се над Југославијом изврши Америчка војна доминација. Касније, у својим мемоарима и интервјуима, Хенри Кисинџер је призивао детаље те директиве и сабсеквентног састанка између Тачерове и Регана, уз присуство Кисинџера (по многима највећег ратног злочинца у модерној историји) и Брзежинског (највећег америчког „русомрзца“). Према Кисинџеру, тада је договорено да српски доминирану и социјалистичку Југославију треба уништити као сметњу америчкој експанзији на Балкан, а про-руску Србију треба окупирати и држати под блокадом и изоловану. Тада је закључено да Југославија мора да нестане и због тога што је по њима представљала исувише  „успешан модел социјализма“.

 

 

ПРЕДСЕДНИК КЛИНТОН ДОВОДИ АЛ КАИДУ НА КОСОВО

 

Почетком 90-их, током више тајних састанака између Геншера и Клинтона разрађен је америчко-немачки план под називом „Корени“, чији је задатак био да подстиче етничке поделе у тадашној Југославији, као и да војно-обавештајним субверзивним акцијама припрема војну интервенцију Америке и НАТО-а на нашем простору. Ови планови су први пут обелодањени јавности крајем 90-их из извора намачке Зелене партије и на немачкој телевизији ЗДФ, али су „пали у сенку“ илегалног НАТО рата против наше отаџбине 1999.

Њу Јорк Тајмс је објавио 4-ог Маја 1999, да је у јеку припрема Америке и НАТО-а за рат против наше отаџбине током 1998 (дакле много пре наводних „догађаја“ који су послужили НАТО-у као изговор за варварску агресију 1999 против наше отаџбине, и отимачину Косова и Метохије)- амерички председник Бил Клинтон  дао налог америчким тајним службама  да отпочну акцију(план)  на територији Косова, Албаније, и Босне под шифрованим називом „Веза“. Тај план је дао одрешене руке америчким службама да успоставе сарадњу са „највећим америчким непријатељима“ Ал Каидом, Ираном и „џихадистичким“ покретима у Чеченији, Саудијској Арабији, Пакистану и Турској, у циљу транспорта терориста и муџахедина на Косово, кроз две главне базе под контролом америчких обавештајних служби и америчке војске: Тузланског аеродрома у Босни и Тропоја у Албанији. У тај транспорт је поред терориста укључен и велики број припадника обавештајних служби и војних инструктора из Пакистана, Ирана и Саудијске Арабије, као и велика количина наоружања и опреме. Тада се процењивало да је у самој Босни по окончању рата остало око 7,000 странаца муџахедина, од којих су се многи нашли на Косовском ратишту вршећи заједно са шиптарским терористима ратне злочине против Српског становништва и Српских снага војске и безбедности.

 

 

НАМЕРНО УБИЈАЊЕ ЦИВИЛА КАО ДЕО НАТО СТРАТЕГИЈЕ

 

Када је 1999-те у пролеће отпочео илегални НАТО рат против наше отџбине, мало је познато да је посебан део тог рата била намерна селекција цивилних циљева у Србији и на Косову у склопу плана “Civilian harassment strategy- интимидације цивилног становништва“ (читај убијања и рањавања), са циљем ломљења морала и отпора код становништва, као и „подстицања“ побуне у народу у сврху насилне смене режима. Творац и извршилац тог плана је био још један осведочени „Србомрзац“ амерички генерал Весли Кларк, командант НАТО снага- у америчким војним круговима познат као „Панамски убица“ ( репутацију коју је стекао као командант маринског батаљона током Америчко-Панамског рата у коме су масакриране хиљаде невиних цивила).  Сви знамо да је таква стратегија изазвала једино супротан ефекат и остварила  јединство народа и руководства у одбрани отаџбине- да би потом, као и много пута пре у историји били поражени за „политичким столом“. Насилна промена режима у Србији је након тога остварена 5-ог Октобра- не уз помоћ већинског Српског народа- већ „жуте“ пете колоне, која је и дан данас на власти у Србији.

 

БИЗМАРКОВА РАСИСТИЧКА СТРАТЕГИЈА И КОМАДАЊЕ СРБИЈЕ

 

Ако и то све није било довољно, у пролеће 2000-те је одржана „НАТО конференција“ у Братислави, Словачкој (под спонзорством америчке владе) на коју је позван да присуствује и тадашњи члан Билдерберг групе шиптар Ветон Сурои, косовски академик и власних листа „Коха Диторе“.  О садржају те конференције сведочи писмо члана Немачког Бундестага и потпредседника мисије ОСЦЕ на Косову Вилија Вимера немачком канцелару Шредеру. У писму он изражава забринутост због ставова и планова ЕвроАтлантске Интеграционе конференције одржане у организацији Америчке администрације и Нато-а, у Братислави, од 28 до 30 Априла 2000. Господин Вимер је видно забринут због усвајања старе Бизмаркове расистичке стратегије поделе Балкана и уништења Српске државе, као и тада прецизно разрађеног плана анексије (сецесије) Косова од Србије, што би по њему значило опасан преседан и напуштање Вестфалијског принципа о неповредивости граница у Европи који је до сада био строго поштован. Конференција је донела закључке да Србију треба маргинализовати, држати ван Европских токова и војно, политички и економски ослабити, пошто је виђена као претња будућим Нато плановима на Балкану.

 

Нажалост све то очигледно није довољно нашим америчким и западноевропским „добротворима“ све док и постоји макар и само теоретска могућносг физичког повезивања братског Руског и Српског  народа; Јер њима је добро познато да је позиција про-западног Београдско режима слабија него икада, и да је само питање времена када ће у Србији доћи на власт патриотске снаге. Као што знамо Запад је у претходним годинама успео да уз помоћ пете колоне разбије братску државну заједницу између Српског народа у Србији и Црној Гори, и тиме Србији одсече приступ отвореном мору. Наш континентални и ваздушни саобраћај је ефективно под контролом земаља чланица НАТО-а. Једина међународно легална  и за сада неометана физичка веза између Русије и Србије данас је Дунавски коридор, који је по дефиницији међународни пловни пут.

Амерички напори да ставе под контролу и НАТО управу Украјину и Молдавију, кроз чију територију пролази Дунав (пре изласка из Србије и потом улази у Црно Море, највероватније неће уродити плодом; Пошто је Русија коначно схватила позадину свих Америчких и НАТО војних планова у Источној Европи, и вероватно ће бити одлучна да заштити свој интерес у те две бивше Совјетске републике „по сваку цену.“

 

 

КОНАЧНО РЕШЕЊЕ: „ЦЕЛА“ СРБИЈА НАТО КОНЦЕНТРАЦИОНИ КАМП

 

Дакле због „неизвесности“ исхода „натоизације“ Молдавије и Украјине, ових дана (месеци) су западне силе, уз пуну подршку и лојалност пете колоне која је на власти у Србији, кренули у реализацију пројекта „регионализације“ Србије, са циљем даљег комадања Србије, а посебно анексије Војводине, и стварања од исте још једног НАТО ентитета на Балкану.

Зашто је то веома важно за њих? Па управо из горе наведеног разлога чак и теоретске могућности повезивања Русије и Србије Дунавским коридором; Важно је Војводину издвојити из Србије и од ње створити још један антисрпски ентитет и „нато колонију“, како би и та задња „теоретска“ могућност повезивања братског Руског и Српског народа била онемогућена, а остатак Србије постао један велики НАТО „концентрациони камп“.