ГОЛГОТА АВАЛСКОГ КОРПУСА


пише: Миша Матић

Тачно 67 година на падинама Зеленгоре и на обалама реке Језерице почивају београдски Равногорци, неопојани ни непомињани. Београдска група корпуса ЈВуО преформирана је на Вучијаку, пред Босанску голготу. Командант групе корпуса, пуковник Саша Михаиловић постављен је после погибије пуковника Драгослава Павловића, за вођу специјалних јединица – командоса, која се током марта и априла 45. пребацује у Србију, где сви до једног гину од комуниста. Пуковник Александар Саша Михаиловић убијен је 1. маја 1945. на Новом Београду, на путу ка старом аеродрому. Гроб му се не зна.

Пуковник Александар Саша Михаиловић на Савиндан 1944. у селу Ба, 4. слева

Преструктуираним Авалским корпусом наставио је да командује пуковник Светислав Трифковић. Београдски, Врачарски, Липовички и Смедеревски корпуси су добили статус бригаде због огромног губитка у људству, после неуспелог концентрисања снага на Вучијаку и као такви улазе у састав Авалског корпуса, заједно са Посавском бригадом бригадом која је једнина до тад очувала бројно стање од почетка преласка у Босну.  Београдском бригадом командовао је мајор Милан Убојчић, Посавском: капетан Коста Маринковић, Липовичком: капетан Виктор Попов, Смедеревском: капетан Ранко Димитријевић и Врачарском мајор Милорад Гајић.

        Врховна команда, пред прелазак Неретве издаје команду пуковнику Трифковићу, да Авалски корпус направи мостобран и сачини одступницу болници, Врховној команди и свим осталим јединицама. То је команда попут оне коју су примили браниоци Београда 1915. Тако и пуковник Трифковић, попут легендарног мајора Гавриловића изговара пред Авалским корпусом, на Зеленгори следеће речи: „ Авалци! Јунаци! Врховна команда од данас брише из списка Авалски корпус, јер коцка је пала на Вас, Авалце, да образујете мостобран и држите га док се главнина наших снага са Врховном командом не пребаци преко реке Језерице “. Одлука да Авалски корпус буде одступница осталим јединицама имала је утемељење у у томе што је ова јединица, више од осталих, сачувала и бројчану снагу и наоружање. Остали корпуси су у борбама од Вучијака, преко Прозора до Коњица, били исцрпљени и са малим залихама муниције, док је Авалски корпус могао да постави најјачи бедем, који ће најдуже време моћи да се носи са комунистичком пешадијом и совијетком артиљеријом, којима је подршку давала и британска авијација. Пре него што је Авалски корпус преузео положаје, на том месту су скоро потпуно изгинуле Озренска, Семберијска и Требавска бригада попа Саве Божића. Дан када почиње крај Авалског корпуса је 9. мај 1945. Почело је пребацивање јединица. Одбијени су комунистички напади, а мотобран који је  био широк 3 километра и дубок 800 метара, сваким нападом непријатеља се сужавао, али и даље држао одступницу. Пребацивање је текло споро и под сталном ватром са свих страна. О дејству комунистичких снага говори и то да је при пребацивању Врховне команде и болнице страдао и Чича Дражин коњ Голуб, на коме су од Вучијака били преношени рањеници.

Пуковник Светислав Света Трифковић

Пуковник Трифковић је непрестано обилазио положаје и захтевао да се мостобран мора држати до последњег војника, све док и последња јединица не пређе преко реке. После подне се налазио на положају Конатичког батаљона капетана Радована Швабе Марковића, заједно са мајором Костом Маринковићем, када комунисти крећу у јуриш. Митраљески рафал је преко стомака пресекао пуковника Трифковића, уз кога до одбијања комунистичког напада, остаје жив само мајор Маринковић. По одбијеном нападу долази једини преживели болничар Посавске бригаде, али пуковник Трифковић одбија његову помоћ, свестан да му је дошао крај, тражи да му принесу заставу 18. пешадијског пука, коју је он донео на почетку рата. Заставу му је принео богослов и поручник Слободан Бијелић, који ју је носио све време рата. Пуковник Трифковић, као у легендама, крвавим устима целива заставу и последњим напором издаје нередбу мајору Маринковићу да преузме команду, а себи револвером испаљује метак у слепоочницу ! Тако су гинули Срби, Авалци, јунаци!

Уследио је напад из ваздуха. У том бомбардовању, не више од два сата од погибије пуковника Трифковића, гине и командант Липовичког батаљона капетан Виктор Попов, један од првих београдских диверзаната и илегалаца. До краја дана бројно стање Авалског корпуса било је више него упола мање у односу на јутро. Остаће забележено да ни један војник Авалског корпуса није жив заробљен од стране комуниста у тој борби. После ноћних борби, осим губитака у људству Авалци остају и без муниције. Сутрадан мајор Маринковић наређује ново сужење мостобрана, а Смедеревској бригади командује да скупи рањенике и пребаци их преко реке, у парвцу Зеленгоре. Када је мајор Маринковић током поподнева обилази положај Посавске бригаде, комунисти су отпочели нови митраљески напад и на истом месту где је дан раније страдао пуковник Трифковић, гине од митраљеске ватре и мајор Коста Маринковић, кога рафал погађа преко груди и на месту остаје мртав. Команду над остатком Авалског корпуса преузима капетан Радован Шваба Марковић. Он наређује јуриш и одбија напад комуниста. У том противнападу заједно гину солунски ратник Љуба Љубојевић и његов двадесетогодишњи син јединац Живорад из Конатица поред Обреновца.  Сахрањени су загрљени, како су и пали, у истом гробу. За то време је завршено пребацивање снага ЈВуО преко реке Језерице и оно што је остало од Авалског корпуса кренуло је у пребацивање. У току два дана држања мостобрана у коме је учествовало 3.000 београдских Равногораца преостало је у животу нешто мање од 800 . То је бројчани епилог борбе која је трајала непуних 40 сати. Липовичка бригада је спала на мање од стотину људи, док је Конатички батаљон имао свега 50 преживелих. Погинули су сви команданти бригада и батаљона који започели борбу, као и сам командант Авалског корпуса пуковник Светислав Света Трифковић. Застава 18. пешадијског пука, која је прошла Албанску голготу I светског рата пренесена је преко реке Језерице у Босанској голготи II светског рата.

Београд, 13. мај 2012.

литература:

Душан Трбојевић; Церско – Мајевичка група корпуса 1941-1945;

Мајор Александар Милошевић; Босанска голгота;

Милисав Марковић; Са Дражом у победу или смрт;

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s