Треба замрзнути конфликт и задржати тапију – да Шиптари знају да су направили државу на туђој територији!


Замрзнути конфликт најбоље решење за Косово и Метохију

24. 09. 2012 11:50 | Милош Обрадовић / Балканмагазин

milomir stepic L1 Замрзнути конфликт најбоље решење за Косово и Метохију

Миломир Степић

Београд – На први поглед делује да се све о Косову и Метохији зна, да је све речено о историји, економији или култури, али у ствари овом темом се веома мало бавимо у научном смислу. Веома је мало књига и научних радова који се на анаитички начин баве овом темом, а још мање оних који ситуацију на Косову и Метохију посматрају из угла геополитике. У време када је српска владајућа елита изложена великим притисцима да прихвати независност Космета проф. др Миломир Степић објавио је књигу Косово и Метохија – постмодерни геополитички експеримент у којој са геополитичког, географског и геоекономског становишта разматра ситуацију и могућа решења. У разговору о књизи у Дому културе Студентски град закључено је да је наповољнија опција за Србију одржавање статуса кво, односно замрзавање конфликта и чекање бољих времена и промена на светској геополитичкој сцени на којој би имали више снаге и могућности да се изборимо за јужну покрајину.

Стално говорити о Космету

Миломир Степић који важи за најбољег геополитачара у Србији, у науци која је код нас постала актуелна тек крајем осамдесетих година када се јавила потреба да се објасни распад државе. Он напомиње да о Косову и Метохији треба стално говорити, писати и учити.

Често чујемо у нашој јавности реч ´реалност´ или ´каква је реалност на Косову´. Деведесетих година исти људи су говорили да је реалност међународно призната Хрватска у авнојевским границама, а да је Република Српска Крајина ту само физички, али није реалност. Како сада није реалност Србија у авнојевским границама? Ако је ишта променљиво на Балкану, то је реалност. Треба говорити, писати и певати о Косову и Метохији. Наши политичари воле да певају, али не о Космету већ о неким другим географским областима. Често мислимо да је о Косову и Метохији све речено, али нико не зна колико нам земља има становника. Званичне институције када говоре о површини укључују Космет, али када говоре о броју становника не укључују га. Према албанском попису, уз све његове мане, на Косову и Метохији укупно има 1,773 милиона становника, а Албанаца можда 1,5 милион, мада се код нас упорно говори о неких два милиона људи који не желе да живе у истој држави, објашњава Степић.

Политика ампутације

У београдској интелектуалној средини чини се све више постоји тежња да се ослободимо Косова, да се ампутира заражени део тела како би се тело спасило. Према мишљењу Степића, овакво мишљење има јаког утицаја и на званичну политику.

Став је да нема демократске Србије са Косовом и Метохијом. Броји се колико би Албанаца било у Скупштини Србије и како би стално долазило до националних подела. На тој линији је и подела Косова и Метохије. Када се каже подела, обично се мисли на два мање випе подједнака дела. Међутим, када се анализирају изјаве види се да то значи да Србији припадне само северни део изнад Косовске Митровице. То је мање од 10 одсто територије Косова и Метохије. Каква ће бити будућност државе без духовне вертикале косовско метохијске и какав ће осећај припадности имати наша деца. На крају, шта ћемо без ресурса. Резерве лигнита су без премца међу највећима на свету, чак седам, осам пута веће него у Колубарском басену. Без тог угља ми смо увозници енергије, пита се Степић.

Генерал Радован Радиновић наглашава основни допринос Степића геополитичкој науци и разумевању положаја Срба у геополитчком окружењу.

Степић је објаснио расрбљавање Балкана и то у два правца. Прво редуковање етничког простора Срба и њихово сабијање на простор уже Србије. Други смер је идентитетског карактера, где имамо черупање српског језика, негирање српског идентитета од Македоније, преко Црне Горе, до БиХ и српских крајина, напади на цркву и отимање српских стваралаца. Стратегија антисрпског деловања је централна тема Степићевог рада, каже Радиновић.

Он сматра поднаслов књиге постмодерни геополитички експеримент занимљивим, јер је вештачки створена експериментална ситуација на плодном тлу међуетничких сукоба.

Ни криви ни поражени

Запад је управљао кризом тако да се проблем не може решити унутрашњим снагама, а кад је и могло спречавали су то, све до агресије 1999. године. Шта смо то учинили да смо згрешили према свету не знам. Зато мислим да је овде било злочина из мржње. На то указују и ови силни услови који се постављају да би се добио датум почетка преговора за улазак у ЕУ. Све време покушавају да нас убеде да ми сносимо кривицу за сукоб и да смо поражени, а ни једно није тачно. На основу тога инсталирали су једну квазидржаву и журе да им експеримент успе, а он не може успети ако ми то не прихватимо. Треба правити разлику између прихватити и признати независност Косова, сматра Радиновић.

Он истиче да се треба придржавати неких правила као што су проблем се не отвара ако не можеш да га решиш и не отварај проблем ако унапред знаш да је решење неповољно по тебе.

Зато треба замрзнути конфликт и задржати тапију, да Шиптари знају да су направили државу на туђој територији. Косово се не сме ни признати ни прихватити, а после се може враћати полако. Евроазија је већ стварност и биће противтежа САД и њиховој продуженој руци ЕУ. Ипак, бојим се насиља према Србима на северу Косова и да нећемо моћи да заштитимо тај народ, јер не чинимо ништа по том питању као да не верујемо да се то може десити, упозорава Радиновић.

Александар Гајић из Института за европске студије истиче да је Степић наш највећи геополитичар, стратеголог и геоекономиста зато што је наш најбољи политички географ.

Степић је у својој књизи назвао Косово и Метохију геополитичком макро тврђавом. У средњем веку на Космету је било језгро српске државе, које је постепено преузимано у јасном пројекту који је стално био под покровитељством великих сила. Занимљиво је да иако се Косово и Метохија не налази у центру Балканског полуострва, сви најважнији комуникациони правци пролазе кроз њега или га додирају. Атлантске силе су то уочиле, као и демографске процесе и националне тежње да створе још једну албанску парадржаву, напомиње Гајић.

У оквиру Института за политичке студије који је и издао ову књигу, биће отворен посебан центар за геополитику у коме ће стално да се прате геополитичка питања везана за Србију, али и светске теме, а овај центар водиће Миломир Степић.

 

 

 

2 comments

  1. Zivojka Serb

    TEXT je DOBAR!
    IZDAJNICIMA porucujem – koji priznavanje Kosova forsiraju: IZDAJNICI su toliko PLITKI! Sta im vredi novac – kada time nemaju buducnost ni oni – niti njihovi POTOMCI; bez drzave, pravnog systema.. a u belom svetu su NEPOZELJNI STRANCI bez ikakvog prava…
    Svaka izdaja – IZADJE na videlo: sta ce biti sa njihovom decom – kada se sazna IZDAJA! Sta ako nacija aktivira specijalce za odmazdu – kao sto je radio Tito??!!
    PLITKOUMNI OTPAD NACIJE = IZDAJNICI,.. koji su i kod DONATORA i kod svoje nacije PREZRENI…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s