Драган Симовић – Народ и његова сенка (Вечити рат између Бића и НеБића)


Народ и његова сенка

Вечити рат између Бића и НеБића

Драган Симовић

Како год свака Личност има и своју тамну страну,
тако исто и сваки Народ има своју Сенку.
Ово ћемо најбоље разумети и схватити у песничким
сликама, зато ћу песнички и да беседим.
Народ је Биће, а његова Сенка је НеБиће.
Не само у овоме свету, већ у свим световима који су
Створитељева творевина, води се вечити рат између
Бића и НеБића.
Биће је Светлост и Живот, Љубав и Доброта, а НеБиће
је Тама и Смрт, Мржња и Злост.
Сенка једног Народа сразмерна је његовом Бићу.
Што је веће Биће, веће је и НеБиће; што је више
Светлости, више је и Таме.

Срби су Народ великог Бића, стога имају и велико
НеБиће!
По сразмери Бића и НеБића, могли бисмо рећи да су
Србима најближи Руси и Немци.
Дакле, у Срба, Руса и Немаца постоји истовремено и
велико Биће и велико НеБиће.
Зато ти народи и воде вечите ратове између себе.
Њихово Биће не би ратовало, али их зато НеБиће вазда
увлачи у ратове.

Тај вечити рат између Срба и Руса, на једној, и Немаца,
на другој страни, свагда су користили Енглези.
Занимљиво је сазнање, да се успон Енглеза управо
и дешавао на вековним ратовима између Словена и
Германа.
Енглези су од ПраИскони заклети противници
Аријеваца: Срба, Руса и Пруса; а Пруси и јесу
германизовани Словени Аријевци.
На другој страни, постоје народи малог Бића и малог
НеБића.
Такви су народи створили упристојене државе,
упристојена друштва, и такви народи делују, али само
привидно, уравнотежено и нормално.
Али, шта је то нормално, шта је то нормалност?
Нормалност је осредњост.
Медиокритетство је нормалност.
Између нормалног и медиокритета, најчешће стоји знак
једнакости.
Тако је, отприлике, и Гете беседио у разговорима са
Екерманом.
Шта Песник жели да каже овим писанијем?
У последње време, пуно се беседи и пише о србској
културној елити које, уистини, и нема!
Наравно, и сам сам писао о томе, али са погрешног
становишта.
Писао сам са позитивистиког илити материјалистичког
становишта, занемаривши, при томе, духовно
становиште.
Заиста, ништа се више у овоме времену не може
разумети и схватити са позитивистичког становишта!

Позитивистичко виђење и појимање света припада већ
минулим вековима.
То су осамнаести и деветнаести, па донекле и
двадесети век, а већ од средине прошлога века, ствари
се могу појмити само у светлу нових духовних наука.
Дакле, причамо о културној елити.
Одмах да речемо, да културна елита, овде и сада, није
Биће; културна је елита НеБиће илити Сенка.
Нигде се то тако јасно не види, као у Срба данас.
Србска културна елита (а то се, по свему, односи и на
руску културну елиту, само што су у питању нијансе!)
није исто што и Србски Народ.
Напротив, србска елита је сушта супротност и
опречност Србскоме Бићу и Битију.
Србска елита је НеБиће.
А НеБиће је свагда и вазда противу Бића!
Очекивати да србска елита буде на страни Србства, то
је равно очекивању да Тама ратује за Светлост, илити
Мржња за Љубав.
И да ваљано заокружимо беседу.
На једној страни имамо Србство, Биће Народа, а на
другој страни, а то и јесте НеБиће Србства, имамо
културну и сваку другу елиту, што ћемо одсада
сазерцавати као Сенку Србскога Народа.
Што се мене тиче (а да не завучи надобудно!), после
овог писанија, завршио сам сваку причу о србској
културној елити.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s