Снага детета и суза србског војника – ПРИЧА (1)


Љубазношћу аутора неколико истинитих  животних прича приредили смо за све читаоце СРБског ФБРепортера… Аутор прича је Данијела Радосавчевић.

02.10.2012.  СРБски ФБРепортер

Снага детета и суза србског војника – ПРИЧА (1)

Богородица Љевишка, писало је на улазу: „Ко ће, осим Господа Бога, моћи да нам пружи утеху?“

Идем… у очима ми блистају сузе радоснице после свега, и не желим да ме напусте… причаћу вам и даље, ако ми дозволите…

Призрен. Призренска улица постала је мала и тескобна за сву тугу коју је скупила свих ових година, као да се све са оближњих планина спустило. Паштрик, Коритник, Ошљак, Шар планина… Прегршт тренутака пролази кроз моју главу, и неки бих да зауставим. Шар планино, да ли ти је извор још увек чист, мила реко, Призренска Бистрицо!

Град скоро пуст, а мене на изласку из аутобуса дочека малено дете са мајком. Недалеко угледах и КПС, који ме је видно одмерио. Јад, јер знам да није срамота немати своје, али украсти туђе, присвојити, и на крају тиме владати…
Прекидох своју мисао и чух како мајка бојажљиво објашњава да сам србски војник. Мучење, у дететовим очима видим неповерење и страх. Мили Боже, да сам затворио очи одмах после гледања овог тужног призора. Пут до манастира Богородице Љевишке био је кратак. Кажу, чува их све, колико их још ту има, а има их… негде око шест породица. Марта 2004. године, када су шиптари последњи пут успели да изазову немире, уништили су цркве, многе србске и ромске куће. Тада је страдала црква Св. Архангела Михајла, као и манастир Богородице Љевишке. Остала су спаљена огњишта проткана зеленом травом и разним коренима дрвећа…
Стигосмо пред врата манастира. Трошни манастир једним делом ми је сведочио снагу ових људи и монаштва које је ту. Њихова жеља да остану на прагу свог дома, свог манастира на пар метара своје Свете земље, са погледом на своје парче неба, а слобода коју су поседовали била је између зидина у овом манастирском дворишту. И нису се бунили, кажу – доста је, само да рата не буде, да коначно ноћ бесана прође…
А мајка за своју малену додаде да би волела и неког другара имати – сама одраста, и једино ко јој помаже, ко је води у град, шета забрањеним улицама Призрена је комшија – деда Адем, сада деда Адам, који се крстио и вратио својој вери. Та старина од осамдесетак година воли своју малену… Те 1999-е, око 10.000 Срба се иселило из овог града, под притиском, претњама и страхом. Иселило и никада се више није вратило. Мајка додаје да би била срећна када би се бар неко од бивших комшија појавио, бар пар њих, али… не долази нико.

Полако, кроз причу, малена се ослободила и пришла ми је са радошћу, села ми је у крила, а ја сам осећао да не могу више издржати, и пустио сам сузу… Ја, србски војник, који је овим градом пролазио безброј пута… Ја, србски војник, који се за слободу ових људи борио, ја… сада не смем ни у очи овом детету погледати… Али, малена је приметила мој скривен поглед и својом ручицом обрисала моју сузу. И њене су очи светлуцале, али била је јача од мене…

Сузе у очима детета,сваког, одају бол и тугу.

У њиховим мислима не станује машта, може ли то Бог вечито да прашта?

Тако то бива кад се нађеш у ово проклето време, носећи на својим плећима ужасно велико бреме….

Заједно смо палили свеће, ја за своју браћу…, своје вукове, и за све оне који су се часно и поштено борили … Палила је и малена, ведрог духа, сјајних очију, анђеоског гласа, палила је призренска Милица.

Договорили смо се и кренули пут цркве Светог Архангела Михајла…
Док не стигнемо тамо, драги читаоче, молим те ја, обичан човек, помоли се за малу Милицу и њене најближе – мајку и деду Адама…

3 comments

  1. Маја Тешић

    Ако постоји мера за душу, највећу за коју знам има човек који је после свих својих борби, ратова и недаћа смогао снаге и поново отишао тамо где је ишао са оружјем. Највећу душу има. А Данијели до неба хвала за све што чини да се не заборави ко смо, какви смо и одакле смо потекли. По ко зна који пут плачем после читања њених текстова. И Богу се захваљујем што имам прилике да их пратим.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s