Баш симпатично звучи надимак СВИЊЕ (ПИИГИС) којим вредни ”центар” Европе тепа лењој ”периферији”
Ко год да је смислио ову свињску етикету за чланице ЕУ које су ”у сталном економском проблему”, том називу је дошао крај. Вероватно су то исти они који су смислили и пласирали информацију да су Грци који раде 2.032 радна сата годишње ЛЕЊИ, а Немци који раде 1.413 сати, ВРЕДНИ?! То су дакле исти они који су из европског центра држећи касицу прасицу, распоређивали и паре и послове. Тако су Грчкој наметнули ”повољне” кредите својих банака по моделу централно диригованог улагања у пројекте који су први пропали кад је почела криза?! За дуг није одговоран само онај ко не може да га врати већ, још више, онај ко је новац неодговорно дао на зајам и направио лоше пројекте или процене (европске банке из похлепе). Да ли ће Немачка, Аустрија, али и Француска коначно признати да их је чиста похлепа за профитом довела до сулудог засипања ПИИГС-а новцем без покрића и кредитима који не могу да врате?
Зар није највећа замерка нашој Југославији била та да има дириговану привреду којом се управља од центра ка периферији. Југославија се и распала јер су сукоби провоцирани управо на питању централно управљачког система који је, врло вероватно био много бољи од овог који данас има ЕУ.
Анализа: ”јадних” ПИИГС -а, (Португал, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија) и пример краха европског ”КОР” бизниса – ауто индустрије.
Већ неко време слушамо како су „периферне“ чланице ЕУ насељене „лењим“ народима. Лажни мит о лењим Грцима је већ добро познат упркос статистикама које показују да Грци раде много више од Немаца. Често се таква прича чује и у Србији ваљда од оних који воле да се ките туђим мишљењима. Зато ћемо прво да погледамо неке податке из табеле за 2011. годину:
ИМЕ ДРЖАВЕ БРОЈ РАДНИХ САТИ (по раднику, годишње)
Јужна Кореја 2090
Грчка 2032
УСА 1787
Италија 1774
Јапан 1728
Португал 1711
Шпанија 1690
Финска 1684
Шведска 1644
УК 1625
Аустрија 1600
Ирска 1543
Данска 1522
Француска 1476
Немачка 1413
Холандија 1379
Са изузетком Ирске, ПИИГС земље (Португал, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија) су при врху, а Немачка и Француска при дну ове скале.
Многи ће рећи да је то зато јер ове земље нису продуктивне као Немачка, скандинавске земље, Холандија… Зашто онда једна изузетно развијена земља, Јужна Кореја, има просечан број од 2.090 радних сати ако се зна колико је у тој земљи производња продуктивна? Радна навика? Можда, али Јапан је познат по радној навици (можда највише уз Немце) а има много мањи број радних сати од Кореје – 1.728.
Вратимо се у Европу. Неки су у Немачкој, Холандији, Аустрији и њима економски сличним земљама подругљиво посматрали ситуацију у Грчкој, Италији, Ирској, Португалу… Стално се говорило и говори о бескрајним састанцима о спасавању евра, састанцима тзв. Меркози, на ТВ-у се приказују борбе са полицијом у „периферним“ чланицама уз мање изузетке и у „непериферним“ земљама итд.
У таквој ситуацији Француска и Немачка су узеле себи за право да буду вође Европе представљајући своје државе као имуне или много имуније на све што се дешава у остатку ЕУ, у тзв. „периферним“ државама које су (надам се ненамерно назване ПИИГС (Португал, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија)). Они који познају енглески знају да пигс значи свиње.
Поставља се питање зашто се те земље не зову СИГИП или ПИГИС, ИПСИГ и слично. У самом овом називу се можда јако добро види шта „фискално одговорне и вредне државе“ мисле о својим колегама из Европе. Нажалост, овај термин се почео ширити у целом свету. Стога човек може лако помислити да су грађани ових земаља ЛЕЊИ, да не користим много грубљу реч.
Да није стварно тако и да нису „спасиоци и вође“ Уније који стално „паметују“ ПИИГС државама, имуни на све догађаје у ЕУ и стога не могу себи задржати то право да фискално заповедају?
Једна од најважнијих индустрија у ЕУ је аутомобилска индустрија. Одмах се истичу најјаче земље попут Немачке (Mercedes, BMW, Volkswagen…) и Француске (Peugeot, Renault, Citroen). Али ту је и једна ПИИГС држава, Италија, која има Фиат (Fiat, Alfa Romeo, Lancia, Jeep) и веома развијену производњу луксузних аутомобила (Ferrari).
Најновије информације говоре да је аутомобилска индустрија у веома тешкој ситуацији и да су радна места десетина хиљада радника у опасности. Последично, у опасности су и радна места свих оних који у великој мери директно сарађују са произвођачима аутомобила. Тренутно се у Паризу одвија Сајам аутомобила (29/09-14/10) и многе новинске куће обавјештавају да су припреме за сајам протекле у „голом страху за егзистенцију“. Тврди се да је криза у Европи за аутопроизвођаче тек почела, а ни сигнали из других делова света нису пуно бољи.
Ferdinand Dudenhoffer, којег зову Сива еминенција немачке ауто индустрије, је рекао уочи отварања Сајма аутомобила у Паризу: „Европска ауто индустрија бори се за преживљавање. Иза гламура изложби аутомобила заправо се крије страх“. Он сматра да је разлог томе да због привредне кризе Европљани купују све мање аутомобиле. Многи стручњаци сматрају да ће идућа година бити, што се тиче продаје, најгора у последњих двадесет година.
Произвођачи немају велика очекивања од модела које ће приказати у Паризу. Ту ће бити нови Golf, Renault има новог Clio-a, Ford се представља са новим Mondeo-м, Opel са малим аутом Adam. Број нових возила је прилично мали, али стручњаци сматрају да је то сасвим довољан број нових модела када нема кризе. Dudenhoffer тврди: „Тржишта аутомобилске индустрије у јужној Европи у незаустављивом су паду“.
У Европи ауто индустрија има огромне губитке, стога су произвођачи спремни на ствари на које пре 10 година нису могли ни у сну замислити:
FORD – у последњих седам месеци продаја је пала за 7%. У првом кварталу су губици већи од 400.000.000 евра. То ће неминовно довести до смањења радних места.
OPEL – Нова маркетиншка кампања. Opel гарантује повраћај новца ако се купцу не свиди аутомобил након 30 дана пробе. Услов је да купац не пређе више од 3.000 километара.
VOLKSWAGEN – Нови Golf се рекламира са попустом и до 20%. Dudenhoffer каже: „Аутомобил још није ни стигао у продавнице, али попусти су већ ту. То се није никад пре догодило.“
DAIMLER & PORSCHE – Тврде да се криза почела осјећати и на тржишту луксузних аутомобила и да се шири са земаља јужне Европе на Немачку. Даимлер је саопштио да ће оперативни профит Mercedes-Benz-a пасти, а Porsche планира произвести мање од предвиђених 155.000 аутомобила и спортских возила за наредну годину.
Немачки произвођачи су се доста дуго добро држали јер имају јако домаће тржиште те имају много купаца у Кини. Са кризом у Италији Фиат је брзо упао у невоље, а нешто касније и три Француска произвођача, али у нешто мањој мери.
За француске и немачке произвођаче је све мање опција јер је све више земаља у Европи у којима људи купују знатно мање аутомобила. Већином се ради о државама које су Немачка и Француска својим инсистирањем на мерама штедње довеле на ивицу егзистенције. Наравно, слика је много комплекснија, али чињеница је да су Француска и Немачка те које предњаче у инсистирању на мерама штедње. Сада се то враћа као бумеранг, поготово у ауто индустрији. Како ће Немачка и Француска продавати аутомобиле у земљама попут Италије (у којој је аутомобил нешто попут краве у Индији, нешто свето)? Шпанији? Сада није проблем на малим тржиштима као што су Грчка или Португал него на знатно већим тржиштима.
Не само да не могу продати већи број аутомобила у тим земљама него имају велике проблеме и код куће. У целој Европи је продаја аутомобила пала у августу за 8,5%. То је највећи пад од фебруара. Прогноза за 2012. годину је да ће продаја бити најмања у последњих 17 година.
Током августа је у Немачкој број нових регистрација смањен за 4,7%. Peugeot продаје већински део свог одељења за камионе да би набавио потребна средства. Продавци аутомобила су у Немачкој прошлог месеца нудили попуст од 12% на куповину аутомобила, што је највиша стопа за последњих годину дана.
Многи који су тврдили да се криза може локализовати и да је проблем у „периферним“ државама би се ипак требали упитати да ли се ипак ради о структуралном проблему у ЕУ а не о лењости… Из датих података се види да Француска и Немачка уопште нису имуне на кризу, поготово у ауто сектору, и да се мере штедње у „периферним“ државама враћају као бумеранг. Наравно, продаја аутомобила драстично пада широм света, али нека тржишта као руско и кинеско за сада релативно добро стоје. Штавише, вероватно су посете Пекингу канцеларке Меркел биле већим делом везане за продају аутомобила, јер је Кина добрим делом „спасила“ немачке произвођаче од још већег пада продаје и отпуштања радника. Француски произвођачи су извукли нешто дебљи крај.
Шеф Fiat-a, Sergio Marchionne, тврди да је „европска аутомобилска индустрија катастрофа“. Француски концерн PSA којем припадају Citroen и Peugeot намерава да широм Француске отпусти 8.000 људи. Губитак износи 819.000.000 $ у првој половини ове године.
Dudenhoffer такође каже: „У Шпанији је стопа незапослености 25% и то стање се неће променити у следеће 2-3 године. Француска, Италија и Португал су пред рецесијом, а Грчка се дави у њој. Криза у Европи није прошла, она тек почиње.“
Шеф концерна Daimler, Dieter Zetsche, наводи како су у Европи све тежи услови за рад на тржишту. Чак је и кинеско тржиште, до сада успешно, постало веома проблематично.
Ситуација је изузетно тешка, а доказ за то је и чињеница да је Сајам у Паризу ове године отворен уз велике мере обезбеђења да би се спречили протести радника Peugeot-a и Citroen-a који су отпуштени из недавно затворене фабрике код Париза.
Удружење европских произвођача аутомобиле је објавило да је продаја нових аутомобила у ЕУ пала за 7,1% од почетка године.
У Немачкој је продаја пала за 5%, у Шпанији 17,2, а у Италији 21%. На разним страницама се могу наћи бројке које се и донекле разликују од ових наведених, али ово су ипак бројке које се најчешће помињу у извештајима. Такође је интересантно да извештаји показују како је једино руско тржиште стабилно, чак стабилније од кинеског.
Због овакве ситуације у ауто индустрији, стручњаци сматрају да европски произвођачи аутомобила могу опстати једино ако им помогне држава.
Што се тиче простора бивше Југославије, у неким извештајима стоји да се продаја аутомобила у Хрватској и Србији чак преполовила, а у неким се налазе подаци да је ситуација још тежа.
Ауто индустрија је, чини се, дуго била успавана, поготово у Немачкој и Француској, мислећи да је криза само у „периферним“ земљама. Без обзира што су подаци за Француску и Немачку још увек колико-толико прихватљиви, треба имати у виду страшне падове продаје у Италији и Шпанији, где се продавао велики број аутомобиле из Француске и Немачке. Радна места у те две земље су у великој опасности јер по узору на ГМ у САД (а знамо добро како је то завршило по америчке раднике) се почиње све више фабрика селити у Кину, Индију и Бразил. Тамо продаја расте, радна снага је јефтинија, али и уз ниже цене аутомобила, решења за продају у ЕУ још нема.
Очигледно да се бумеранг вратио онима који су инсистирали на тешким мерама штедње (Француска и Немачка) и да се ради о потпуно погрешној политици решавања кризе у ЕУ те огромним структуралним проблемима у ЕУ. Не само да су мере штедње довеле на ивицу „периферне“ земље него су отвориле очи онима који имају новац да га не троше тако лако као и пре, поготово кад се ради о куповини аутомобила.
Наравно, Немачка и Француска никад нису биле имуне на кризу и ускоро ће осетити њену пуну снагу. Само су биле у позицији да неко време предњаче (добрим делом и својим историјским рејтингом) у групи држава које не знају више шта да раде како би изашли из кризе. Велики терет политике „нама не може бити ништа“ сада можда највише погађа изузетно важну индустрију аутомобила.
Да ли је инсистирање на подели на „лење“ и „вредне“ направило ефекат бумеранга? Апсолутно. Прави ефекти кризе у Немачкој и Француској се почињу осећати и ускоро ће Грчка постати новинарима незанимљива поред „великих риба“.
Можда ће једино еколози славити у свему овоме јер ће свакако бити мање аутомобила на путевима.
(делови текста преузети од advance.hr)
Related articles
- Citroen C-Zero goes around the world (inautonews.com)
- Industry Update #22 : 9th October, 2012 (waynesworldautobloguk.wordpress.com)
- Italy’s Armando Testa Wins Pitch For Fiat’s Digital Business In Europe (adage.com)
- Report: Alfa Romeo’s U.S. rebirth delayed. Again. (autoblog.com)