17.октобар – Светски дан борбе против сиромаштва


Пре само три године је свако четрнаесто дете живело испод линије сиромаштава, у овој чак свако осмо, а од 48.000 корисника народних кухиња, чак 6.221 је малолетан. Број сиромашних који не могу да задовоље ни основне потребе, повећао се, посебно 2010. године, а испод линије сиромаштва је више од 680.000 лица. Стопа апсолутног сиромаштва повећана је на 6,9 одсто у 2009, а затим чак на 9,2 одсто у 2010. години. Од новчане социјалне помоћи у мају 2011. живело је 194.193 становника у 76.013 породица. Данас се на овај начин издржавају чак 91.573 фамилије, без обзира на то да ли су у питању самци или многочлане породице. Драматично – за годину дана број сиромашних повећао се чак за четвртину, и то у свим деловима Србије. Само од социјалне помоћи данас живи чак 235.144 грађанина.

17.10.2012. извор: Вести, Новости, агенције

Данас се обележава Светски дан борбе против сиромаштва, а Србија га дочекује уз 86.000 корисника новчане социјалне помоћи и око 100.000 људи који живе испод границе сиромаштва. Најугроженији су старији од 65 година и деца, као и лица која живе у вишечланим домаћинствима, онима у којима је носилац домаћинства са ниским нивоом образовања, неактиван или незапослен.

Регионалне разлике су и даље значајне, а највећи степен сиромаштва је у централној Србији, а сиромаштво је значајно веће и изван градских центара. Само у Севернобанатском региону се од социјалне помоћи издржавају чак 4.722 породице у којима је 11.159 чланова, а то је 7,26 одсто од укупног броја становника у овом крају. На другом месту је Средњебанатски округ где се државном помоћи прехрањује 4.661 фамилија, а на трећем је јабланички са 4.311 угрожених домаћинстава.

Према последњој анкети о потрошњи у домаћинству, коју је објавио Републички завод за статистику, поросечна трочлана породица месечно троши 48.619 динара, али чак 20.376 оде само на храну. С друге стране, ако би куповали све што чини стандардизовану потрошачку корпу, овом би домаћинству било потребно најмање 55.657 динара. А само за основне намирнице издвајали би минимум 22.437 динара, односно 7.497 динара по особи. Рачуница тако доказује да број породица којима мањка новца за основне намирнице нипошто није занемарљив.

Према европском концепту релативног сиромаштва, сиромашни су сви они који не могу да остваре задовољавајући животни стандард у друштву у коме живе.

Према том показатељу, сиромаштву су изнад просека изложена деца и старија лица, а међу домаћинствима, највише једночлана, посебно старачка, као и домаћинства са више од троје деце и самохрани родитељи. У истраживању се напомиње да економска криза није утицала ни на раст релативног сиромаштва, ни на неједнакости дохотка у Србији.

Број корисника дечијег додатка, у оквиру програма заштите сиромашних породица, значајно је порастао током кризе, посебно 2010. године, када је накнаду примало више од 435.000 деце, или 30 одсто укупног броја. Дечији додатак је износио 2.000 динара месечно и 2.500 динара за децу са инвалидитетом и за децу из једнородитељских и хранитељских породица. Број корисника накнаде за негу и помоћ другог лица у систему социјалне заштите, инвалидних и старих лица, такође се повећава последњих година и износи приближно 33.000. У оквиру пензијско-инвалидског система ту накнаду остварује 70.000 лица, од којих 17.500 има и доплату из система социјалне заштите.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s