Марина Рагуш: Српска једначина са више непознатих!


(Пост)изборна борба за (пре)власт: Српска једначина са више непознатих!

Марина РАГУШ | 26.10.2012 | 00:01
 Фонд Стратешке Културе

 

У уторак 23. октобра, одржан је тројни састанак на српском политичком „врху“ који је дефинисао даљи процес промене политичке сцене у Србији после мајских избора. Вучић, Дачић и Динкић, договорили су, том приликом, промену локалне власти у више градова и општина у Србији.

(1) До краја новембра, како сазнајемо власт се мења у: Сомбору, Кикинди, Лесковцу, Пожаревцу, Ужицу, Пријепољу, Шапцу, Врању, Књажевцу, Сокобањи, Книћу, Осјечини, Куршумлији и Зајечару. (2) Последњи плимски талас математичких прекомповања локалних власти у Србији, покренула је прекомпозиција власти у Смедеревској Паланци која, да подсетимо, већ трећи пут мења своју политичку слику! Демократе које су после мајских избора освојиле највећи број мандата у локалној Скупштини, прво су формирали власт са социјалистима, а потом са напредњацима. Трећу власт, направили су пошто су раскинули коалицију са напредњацима и направили савез са СПС и УРС! (3) Мање-више, то је слична ситуација у градовима и општинама широм Србије, у којима се према политичком договору напредњака и социјалиста (а према угледу на републичку власт, тамо где је то математички могуће) прекомпонује политичка сцена читаве државе!

Како је све почело?

Победом Томислава Николића у другом кругу председничких избора, „догодила“ се нова политичка клима. Коалиција која је направљена између демократа и социјалиста, уочи мајских избора, замењена је коалицијом социјалиста и напредњака. То је потпуно изменило политичку реалност. Захтев напредњака да социјалисти поштују коалицију на свим нивоима власти, изменила је политичку арену: власт је промењена у већини градова и општина у Србији. Међу првима су „прекомпоновани“ Чачак, Краљево, Крушевац, Зрењанин, Врање, Лозница, Трстеник, Ниш, Нови Сад…(4) и процес се неће завршити док се не преузму сви нивои власти.

Да ли то значи промену изборне воље грађана? Да ли је овде нарушен принцип легалности и легитимности-уколико, се служимо језиком математике, ствар је јасна: ко успе да направи већину, тај чини власт. Међутим, да ли се математиком дерогирају сами избори, то је већ тема за ширу дебату. Овде чињенично и према постојећем правном оквиру можемо да констатујемо да не постоји законски начин да се спречи прекрајање власти уколико се одборници организују, напусте странке чији су чланови или коалиције, формирају већину и сачине власт. Просто, не постоји! Дакле, ова и оваква математика је по слову закона. Како се долази до те математике? У неким случајевима рачуница је једноставна: прости збир одборничких мандата чини већину, то јест власт. У другим случајевима, овим збирним радњама претходе неке друге, зарад којих би ваљало у читав процес укључити и истражне органе.

Али, ко у Србији може и сме у новонасталим околностима да истражује?

Кад смо већ код тога, ваља подсетити да су Николић и Вучић на таласу инсинуација у изборну крађу добили други круг председничких избора. Очекивали смо тада, у најмању руку, да се избори понове. Међутим, по проглашењу победе тадашњег лидера напредњака, на „меритум“ предмета будућег процеса који се тиче крађе гласова се заборавило… Премда, сумња је остала.

Такође, да се подсетимо промене власти у Новом Саду за који се веровало у почетку да је немогућа јер је победа демократа била утемељена у тадашњој коалицији са социјалистима. А онда како то иначе бива, почели су преговори међу „математичарима“: тако је Српски покрет обнове напустио градску власт коју је чинио са Демократском странком, Лигом социјалдемократа Војводине и Социјалистичком партијом Србије, и са напредњацима потписао Меморандум о заједничком деловању. Уследио је захтев за смену власти. Том захтеву су се придружили и одборници групе „Сви за Нови Сад“, коју чини Ромска демократска странка, Демократске странке Србије, одборничка група „Нови Сад-одмах“ коју су чинили одборници покрета „Двери“ (у међувремену искључени из те странке) и одборник влашке партије Ниједан од понуђених одговора (такође искључен из своје странке)-и, кренуле су међусобне оптужбе које су у једној реченици говориле о малверзацијама, претњама, уцењивањима и куповини одборника. (5) Дакле, само на ова два примера може се стећи утисак да је окончањем мајских избора, који су такође под велом сумње у изборну крађу, кренуо процес „монтирања“ нове политичке елите на свим нивоима власти и у свим областима јавног деловања. Није без значаја, поменути да локалне самоуправе у својој надлежности имају јавна предузећа и многе друге културне, образовне и друге институције од јавног значаја. Тако да већина која формира власт буде и кадровска структура у управи наведених буџетских корисника. И онда је процес јасан. У Србији се десио „5. октобар“ у мају 2012. године и то све по слову Закона (!) Наравно, док се не одлучи другчије. Када ће то бити-остаје времену будућем да одреди.

Изјаве, чији смо сведоци последњих три месеца да је сасвим нормално да странка која освоји највећи број гласова на парламентарним изборима, има право да прекомпонује власт и на локалном нивоу остаће за анале историје демократије на „српски“ начин-јер је потпуно нејасно како је могуће да се тако лако обесмишљава сама демократска процедура изражавања политичке воље бирачког тела и да то пролази без отпора. Заиста се доводи у питање сврсисходност избора уколико је просто сабирање постизборних мандата рачуница која уводи у власт. Шта је са грађанима који су у својим срединама већински гласали, рецимо за Демократску странку и схватили да је на изборима у ствари победио други..или трећи који је успео да направи потребан збир мандата?! Уосталом, и сама тренутно најјача странка у Србији-Српска напредна странка, тако је дошла на политичку сцену Србије. После раскола у Српској радикалној странци, Томислав Николић је са осамнаест посланика направио посланички клуб у Парламенту Србије „Напред Србијо“ (6) и тако ударио темеље Српској напредној странци. Највише законодавно тело, у коме је посланичка већина окупљена око Демократске странке увела новог политичког актера у сазиву од 2008. године, (који је на идејама Велике Србије и радикалног противљења ЕУ био најјача опозициона странка у Србији-да би убрзо постао заговорник мантре да ЕУ нема алтернативу (?!)) истине ради, ставио је тим чином, катанац на врата демократије у Србији. Све остало само је логичан след догађаја…

Да ствар буде још занимљивија, епилог (пост)изборном замешатељству те 2008. године, дао је Уставни суд Србије који је 2009. године на основу више иницијатива за оцену уставности одредби Закона о локалним изборима укинуо институт „бланко оставки“ и утврдио да мандати припадају одборницима-што је додатно изазвало потпуни хаос међу представницима „народне воље“. Отворено је тржиште на коме се трговало „слободно израженом вољом“ бирача. Опет, истине ради, Уставни суд није ни могао другчије да одлучи, али је та одлука дошла у (не)време дрхтаве демократије у Србији.

Тако је 2. јула 2009. године Уставни суд Србије (УСС) покренуо поступак за оцену уставности спорних одредби Закона о локалним изборима а априла 2010 донео одлуку која између осталог каже: УСС на данашњој седници о већању и гласању којом је председавала Боса Ненадић, председница УСС која је била и судија известилац у овом предмету, једногласно је утврдио да одредбе члана 47. Закона о локалним изборима (Сл. Гласник РС број 129/07) нису у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима…Чланом 47. Закона поред осталог прописано је да –Подносилац изборне листе и кандидат за одборника, односно одборник, могу закључити уговор којим ће регулисати међусобне односе и предвидети право подносиоца изборне листе да, у име одборника, поднесе оставку на функцију одборника у скупштини јединице локалне самоуправе-односно уведен је институт бланко оставке…на основу оспорене одредбе, политичка странка може „непослушног“ одборника да замени другим, промени састав скупштине и утиче на одлучивање у скупштини локалне самоуправе. Довођењем странака у правну позицију да располажу мандатима одборника, ствара се могућност да странке, супротно Уставу, власт на локалном нивоу потчине себи, преузму улогу бирачког тела и присвоје сувереност од грађана…“ (7) Као што видимо, Уставни суд је неспорно на правно утемељен начин одговорио на сам „меритум“ захтева за оцену уставности спорних одредби и то је његово поље деловања. То што је у стварном политичком животу Србије, настао потпуни метеж-то је већ друга ствар. Пракса трговине мандатима, коначно, не може се везивати само за мајске изборе и последњу смену политичке елите у Србији. Она има дубоке корене, била је присутна у свим мандатима и врло је погодна за мешетарење свих оних који желе својим (на првом месту) финансијским и политичким утицајем да праве Србију према својој мери. До сада им је то успевало.

Ко су они? Списак је подужи, а и друга је тема!

Зашто то раде? Па, због интереса својих држава-када придобијете главне политичке актере за „своју ствар“ све остало је ствар, технике, умешности, интелигенције…истих. Некада се то звало, окупација. Данас „спољнополитички курс“ ка ЕУ и САД. Некада су се те владе које су сарађивале с окупаторима називале квислиншким. Данас: проевропским. С обзиром да су се технике ратовања измениле, ваља увести и нове термине-али суштина је иста.

Србија је пример окупационе зоне два западна центра моћи: Вашингтона и Брисела. И, пошто је то тако свака прича о: изборима, процедурама које су темељ демократије, слободи, правима, институцијама-овде у Србији јесу само ИЛУЗИЈА. Наше изборе очигледно преводе они који свој легитимитет заснивају на политичкој подршци ван граница Србије. Тако и кад мислите да на изборима бирате, читајте: да су избори донешени и пре него заокружите број поред имена на гласачком листићу.

Само, (а увек постоји то само) нису сви центри светске моћи рекли све што имају: полако! Нисмо још одредили ко ће бити победник у овој фази рата без оружја. А кад добијемо победника, да се подсетимо шта историја бележи за све оне који су сарађивали с окупаторима…Уосталом, није ни тако далека историја Другог светског рата, зар не?!

Мислите о томе….

 

 

Извори:

1.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:402604-Zavrsen-sastanak-Dacica-i-Vucica

2.http://www.kurir-info.rs/menja-se-vlast-u-14-gradova-u-srbiji-clanak-476600

3.http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=22&nav_category=11&nav_id=654013

4. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:401945-Republicka-vlast-se-preslikava-na-lokal

5. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/335439/Jerkov-Policija-da-reaguje-u-slucaju-promene-vlasti-u-Novom-Sadu

6. http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1199589.html

7. http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/80-101154/saopstenje-sa-sednice-ustavnog-suda-o-vecanju-i-glasanju

 _______________
http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/26/post-izborna-borba-za-pre-vlast-srpska-iednachina-sa-vishe-nepoznatih.html

2 comments

  1. Никола

    Поздрављам Марину, и свака јој је на месту. Молио бих је за одговор, на моју дилему, да ли је још увек члан Српске Радикалне Странке.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s