УВОД У РАЗУМЕВАЊЕ ПОСТКАПИТУЛАНТСКЕ ЕПОХЕ


Пише: Станимир Трифуновић

Извор: Плетеније словес

Далеко зашавши у ВРЕМЕ КАПИТУЛАЦИЈА постајемо неумољиво свесни да ЖИВЕТИ КАО САВ ОКУПИРАНИ СВЕТ није само нужна реалност већ и привилегија. У то нас безпризорно уверава ОЧАРАВАЈУЋА ЛЕПОТА ПРАЗНОСЛОВЉА наше политике врхушке која још добрано медијски потпомогнута постђурђевданским, НОВИМ ТАЛАСОМ РЕЛАТИВИЗАЦИЈЕ аутистично и ирационално игнорише не само ТАЈНУ ЂУРЂЕВДАНСКИХ ИЗБОРА, већ и непролазну ИСКРЕНОСТ НЕМАЧКЕ и целокупне МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ О КОСМЕТСКОМ ПИТАЊУ. Иако је у потоњем периоду било спорадичних искакања, попут ПАРАДИГМЕ ВУЛИН, односно ПАРАДИГМЕ ЦВИЈАНОВИЋ, наш политички и медијски маневар се кретао ОД ПАРАДИГМЕ ДО ИНЦИДЕНТА, односно ОД ИЗВИЊЕЊА ДО ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ, јасно историјски и морално удаљен од ПАРАДОКСА РОДОЉУБЉА  и снисходљиво присан са ПАРАДОКСОМ ТОЛЕРАНЦИЈЕ. Нејасно слутећи да је власт п(р)освећена ПЕТИМ ЈЕВАНЂЕЉЕМ, постајали смо трагично свесни да иста одиграва СИМУЛТАНКУ СА СОПСТВЕНИМ НАРОДОМ посве незаинтересована, ни практично ни симболично, да учини макар релативни дисконтинуитет са политиком своје претходнице и заправо ХОЋЕ ЛИ ЕДИП НАПУСТИТИ ТЕБУ?

У доброј мери самонаметнута ОПСАДА СЛОБОДЕ која је континуитетом карактера националне политике, посредно, отворила и питање ИМА ЛИ ПАТОЛОГИЈЕ У ПРИСТАЈАЊУ НА НЕСЛОБОДУ још увек није добила коначни епилог нити дала последњи национални одговор иако постоји јасна тенденција да се за прилике у земљи једино оптужи Народ. НАРОД НИЈЕ КРИВ! Народ још како разуме да је СРБИЈА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ КУНИЋ и да је ОКУПЉАЊЕ ПРОТИВ ОКУПАЦИЈЕ предуслов СЛОБОДЕ КАО НАЦИОНАЛНОГ ЦИЉА. Али, ЈЕСМО ЛИ УЧИНИЛИ СВЕ ДА ОСЛОБОДИМО ОТАЏБИНУ? Зашто смо у кључном тренутку игнорисали кључну дилему: ШТА НАМ ЗАИСТА ТРЕБА, СЛОБОДА ИЛИ НОВИ ВАЗАЛ, или једноставније речено, шта нас је определило да ПОПУЛИТИКУ ПРЕТПОСТАВИМО ПОЛИТИЦИ? Јер, руку на срце, не мали број нас,  упућујући ПОСЛЕДЊИ ПОЗИВ ВОЈИСЛАВУ КОШТУНИЦИ да стане на чело нације, чинили смо то свесни да постоји АУТЕНТИЧАН ПОЈЕДИНАЦ И НЕАУТЕНТИЧНА ОПОЗИЦИЈА, појединац који је увремењено  прешао и разумео одговорност пута ОД СРБИЈЕ ДО ЕУ И –НАТРАГ, појединац чијим се већ петогодишњим непринципијелним пострањивањем из извршног политичког и националног живота пристаје на ЛОГИКУ САМОУБИСТВА а питање судбине земље и њеног ослобађања кукавички оставља „ТРЕЋЕПОЗИВЦИМА“.

Не питамо се зато (не сви, наравно) имају ли смисла и какву симболику носе апстракне поруке које готово и да не уочавамо, попут ВИДОВДАНСКОГ КОДА ДОСТОЈЕВСКОГ или ПРАШКЕ ЛЕКЦИЈЕ ВАЦЛАВА ДВОРЖАКА,  не збуњује нас ни тишина поводом могућности да се од  УСТАВНОГ СУДА СТИГНЕ ДО КОНСЕНЗУСА. Кличући БУДУЋИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА-ИЗВИНИ ОМЛАДИНО СРПСКА, заправо само настављамо да цвилимо НЕ У ЛЕЂА, ПРЕДСЕДНИЧЕ, никада свеснији да је у нашем времену постало сасвим бесмислено расправљати о томе како је и немогуће- могуће ПОСЛЕ СВЕГА ИЛИ, ПРИНЦИП ШТА ТО БЕШЕи да је ПРОЈЕКАТ ДВОЈНИК бриљантно осмишљен САМО ДА СЕ ЈЕДАН ЧОВЕК НЕ БИ ВРАТИО!

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s