Бранко Станић: ДР АРЧИБАЛД РАЈС НА ЛЕТИЛИШТУ ЦЕРОВЦУ…


 

Недељне новине „Глас Подриња“ из Шапца су 2000. године објавиле два чланка у оквиру серије „Из историје српске авијације“. Поводом 100 година српског ратног ваздухопловства објављују се и на СРБском ФБРепортеру. Ово је други чланак.

———————————

5 новембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Бранко Станић

ДР АРЧИБАЛД РАЈС НА ЛЕТИЛИШТУ ЦЕРОВЦУ

Кроз Церовац, село надомак Шапца, прошао је и краће време на летилишту боравио познати швајцарски и светски научник-криминолог и велики српски пријатељ др Арчибалд Рајс. Захваљујући том његовом боравку у Церовцу остала су нам драгоцена сведочења о нашем првом ратном аеродрому.

Др Рајс је позван од српске Владе да једном научном анкетом утврди зверства и злочине учињене 1914. године од аустроугарских трупа. Ове злочине непријатељ је извршио по преласку Дрине и Саве за време његовог првог упада у Србију. У Србију је др Рајс допутовао крајем августа 1914. године.

У Мачви, Поцерини, Јадру и другде сакупио је материјал који је изнео широј јавности Европе и којим је раскринкао аустроугарске војнике и официре као обичне злочинце. Културна Европа бива згражена и запрепашћења злочинима извршеним над цивилним становништвом.

Своја путовања по Србији и цео ратни пут са српском војском до коначне победе описао је сам др Арчибалд Рајс у књизи “Шта сам видео и доживео у великим данима – Саопштења једног пријатеља из тешких времена”.

Доктор Арчибалд Рајс

“Путем Ваљево – Лајковац – Уб – Трстеница стигли смо у Обреновац”, писао је др Рајс у својој књизи. У Обреновцу је са пратиоцима преноћио и рано следећег јутра наставили су пут према Шапцу. Иза Дебрца код Црвене Механе морали су скренути, из безбедносних разлога, с главног друма. Тај део пута је ишао дуж реке Саве чије су обале биле голе и нису пружале довољну заштиту од погледа с пречанске стране. Зато су одлучили да у Шабац стигну околним путевима преко Владимираца. Знали су да то неће бити лако с њиховим тешким аутомобилом. И главни друм је био прилично лош и пун блата, а тек споредни. Да несрећа буде већа, почела је и киша. У Скупљену су се заглибили и тек уз помоћ четири вола су успели да се извуку.

После неколико километара возећи се кроз блато и по киши нашли су се пред једном узбрдицом коју нису могли савладати. Поново су, гацајући у блату до колена, морали потражити негде волове. Нашли су их тек након једног часа мучног тражења. Волова није било јер су их користили коморџије у српској војсци за снабдевање трупа и за превоз рањеника.

Уз тешку муку извукли су, како каже др Рајс, њихову крнтију на брежуљак. Волове више нису пуштали већ их реквираше заједно са вођама, сељацима, да их вуку до Владимираца, где су и ноћили.

“Сутрадан ујутру – пише даље др Рајс у својој књизи – време је било лепо, али путеви су у грозном стању. Стога, да не започнемо искуство од пређашњег дана, решили смо да идемо аутомобилом до Церовца и одатле на сељачким колима. Али имали смо чак тешкоћа да доведемо наша гломазна кола до Церовца.”

Томићев Орлић спреман за полетање. Механичари Антић и Милекић са војницима држе авион при проби мотора

О селу др Арчибалд Рајс пише:

“Церовац је наш авијатички центар, ако се тако може назвати једна ливада на којој се налази једини авион српске војске. То је један мали Блерио од 50 коња, склоњен под један импровизован хангар: десетак колаца изнад којих је опружена једна мушема. Кад дува ветар, по један војник мора да се грчевито ухвати за сваки колац да не би цео “хангар” одлетео. Има само један авијатичар, потпоручник Миодраг Томић, Блериов ученик. Томић је храбар. Он сваког дана на свом малом апарату врши извидничке летове који морају сметати Аустро-Мађаре, што сведоче многобројни трагови од куршума. То је била цела авијатичка служба српске војске у почетку рата. Касније сам нашао Томића на Верткопу, на солунском фронту, али тада француско-српска авијација није уступала бугарско-немачкој авијацији.”

Потпоручник Миодраг Томић, пилот

Један од првих српских пилота, потпоручник Миодраг Томић, рођен је 1888. године у Страгарима код Крагујевца. Српска влада упутила је М. Томића и још пет питомаца на летачку обуку у Француску 1912. године. Томић се обучавао у школи код чувеног авиоконструктора и аса ваздухопловства Блериа у авиону једноседу. На Солунском фронту успешно наставља ратни пут и крајем рата унапређен је у чин капетана. У новонасталој Краљевини Југославији М. Томић заузима истакнуто место у ваздухопловству и остаје на дужности све до напада на Југославију 6. априла 1941. године.

Јулићанка, њива у Церовцу код Шапца са које је пилот Миодраг Томић полетао у извиђање (Фото: Милан Станојчић Џони)

Др Рајс је приликом боравка у Церовцу забележио и прва убиства цивилног становништва која су починили аустроугарски војници. Догодило се то при упаду њихових трупа у село у току завршних операција Церске битке. У протоколу умрлих у меховљанској цркви је наведено да су 20. августа 1914. године заклани ножем од аустроугарске војске пред Лескића механом шездесетпетогодишњи Јовица Гавриловић и шездесетогодишњи Живко Поповић. Јованку Кузмановић, жену Живкову, стару 35 година, исекли су аустроугарски војници. Једино су њих троје остали у селу и настрадали. Сахрањени су поред друма где су и убијени.

„По одступању аустроугарске војске – прича Слободан Симић – моја баба Живана присуствовала је откопавању лешева. Сви су били поклани, а Јованки су руке биле провучене кроз просечене дојке.“

Био је ово само почетак нечувених злочина аустрограских војника које је забележио др Арчибалд Рајс.

До дана данашњег у широј јавности није се ништа знало о аеродрому у Церовцу. Зато апелујемо на Церовчане да у Јулићанки поставе спомен плочу у знак сећања на један од првих српских ратних аеродрома. На аеродром одакле је полетео авион у прву ваздушну борбу на Српском фронту у Првом светском рату.

Нека 27. август буде дан када ћемо одати почаст српским пилотима из свих ратова.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s