Ослобођење Црне Горе од Османлија за Бошњаке – геноцид (спречили прославу 100-годишњице)


Ослобођење Црне Горе од Османлија за Бошњаке – геноцид

четвртак, 01 новембар 2012 12:56 Српске Новине

Црногорски митраљези 500 метара од турске позиције

Зашто Црна Гора није обележила 100 година Првог балканског рата. Бошњачка дијаспора тражила да се држава „огради од геноцида“ почињеног 1912. године

Држава Црна Гора није званично обележила 100 година Првог балканског рата, без обзира на то што је у тој јуначкој епопеји ослобођен већи број градова који су сада у саставу ове државе, као и Пећ и Ђаковица, који су јој тада припали.

У ратним операцијама црногорске војске које је водио бригадир (бригадни генерал) Јанко Вукотић, потпомогнут локалним устаницима, ослобођени су Мојковац и Бијело Поље.

Упркос захтеву краља Николе, условљеног притисцима Аустроугарске „да не дира у Санџак“, самовољом Вукотића и жељом слободара у октобру 1912. године, Беране, Рожаје, али и Плав и Гусиње, који су ревизијом Санстефанског уговора били враћени Турској, припојени су Црној Гори.

Да обележавања великог јубилеја неће бити, наговештено је почетком октобра, када је директор Историјског института Црне Горе др Радослав Распоповић, казао да та институција нема новца, односно да чека одговор Владе о могућностима финансирања организовања скупа.

И медији заказали

Осим државних и локалних званичника, овим значајним јубилејом нису се много бавили ни медији. Да ли зато што се све поклопило са парламентарним изборима који су већ месецима у првом плану или „лекције из историје“ нису довољно привлачне, тек ни у иначе критички настројеним медијима није било много речи о „заборављеном“ јубилеју.

До краја октобра, Црногорска академија наука и уметности (ЦАНУ), такође није организовала никакав научни скуп којим би се подсетило на дане када је Црна Гора заокружила своје границе и на време када се на овом делу њене територије први пут завијорио црногорски барјак слободе.

Обележавање јубилеја тако је препуштено локалним властима на северу Црне Горе, од којих су само оне у Пљевљима, где једино на овом подручју власт држи опозиција, обележиле светли датум низом манифестација, али и научним скупом.

У Бијелом Пољу, потпредседник општине Радован Обрадовић „засада не зна ништа о обележавању јубилеја“, уз ограду да су га обележиле Црквена општина и неке странке. У Мојковцу председник СО Славенко Блажевић такође не зна ништа о томе.

Из Плава и Гусиња, где је већински бошњачко-албански живаљ, о јубилеју ни речи, осим што је „у име грађана ових општина“ из Њујорка отишла на руке званичника у Подгорици „декларација“.

У њој се тражи да се црногорске власти ограде од геноцида извршеног од државних органа Црне Горе над Бошњацима и Албанцима у ова два места 1912. и годину дана касније.

Колико је Црна Гора постала „шира“ ослобађањем само Васојевића од Турака, знају сви у овој држави, посебно историчари. Знао је то добро и један од васојевићких првака и вођа устаника Авро Цемовић, када је у вербалном „мегдану“ са неприкосновеним краљем Николом, без устезања изрекао чувене речи:

„Господару, ја сам ти са мојим оцем и ђедом освојио по’ земље, па ти је дао да ш’ њом управљаш и на њу живиш! Немој господару, да се свађамо, јер ако се станемо дијелити виша ће моја држава од твоје бити, макар један чеперак!“

Зашто је званична Црна Гора прећутала подвиге бригадира Вукотића, Авра Цемовића и многих знаних и незнаних јунака? Да ли су се „турбо-Црногорци“ из политичке елите постидели подвига славних предака, или су водили рачуна о изборима и зарад гласова „заборавили“ на јуначке дане у којима је било и примера нечовештва о којима, наравно, треба говорити.

Славни преци, да могу да устану, без сумње би се постидели дела свог потомства.

М. Секуловић (Новости)

One comment

  1. Шумадинац од србске Спарте

    Жао ми је што овакве вести не стижу до многих других медија, званична гласила Р. Србије прикривају сварно стање на подручијима где живи већинско муслиманско становништво. Пажљивом анализом ситуације могло би се доћи до узнемиравајућих закључака. Бојим се да су државне институције које су свесне целокупне ситуације у држави и окружењу инструментализоване, и не реагују онако како би било неопходно у датом тренутку. Након свега овога произилази логичан закључак да ми више немамо времена, и да уколико држава хитно не предузме адекватне кораке имаћемо ново кризно жариште у залеђу северног Космета а то ће додатно закомпликовати већ отежану ситуацију.

Оставите одговор на Шумадинац од србске Спарте Одустани од одговора

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s