КРШЕЊЕ УСТАВА: У пракси још нема суверености ћирилице у српском језику…


На данашњи дан навршило се шест година од усвајања важећег Устава Републике Србије

У пракси још нема суверености ћирилице

у српском језику

Пише: Драгољуб Збиљић

На данашњи Митровдан навршило се шест година од усвајања актуелног Устава Републике Србије с његовим Чланом 10. који је стпској ћирилици, после 58 година, вратио сувереност у српском језику, али се ни власт у Србији ни стручњаци још не усуђују да у пракси свуда спроводе већинску народну вољу за вражање ћирилице Србима

 

На Митровдан 2006. године Скупштина Србије озваничила је већинску вољу с референдума који је потврдио Устав Републике Србије у коме је први пут званично враћен изворни назив језику српскога народа, а, такошеопрви пут после 58 годуна од погубног Новосадског договоора (1954) враћена је поптуна сувереност и српскиј азбуци у Члану 10. на овај јасан начин у првом ставу који се односи директно на српски језик и његово писмо у службеној, тј.општој употреби стаадарда српскога језика и писма. Тај члан, подећамо, гласи:

У Републицфи Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава.“

То је први пут после уведене и спровођене насилне фаворизације хрватске националне абецеде којом је и у Србији нелегално и штетно споведено замењивање српског писма чиме је само за Србе дата шпредност туђој абецеди (недовољно подешеној за природу српскога језика) којом је српска миленијумска азбука (ћирилица или ћириличко писмо) сведено најпре на мањинско, а затим се у наше дане у јавној употреби налази тек у изузецима који прете коначном затирању српске ћирилице.

Подједнаку одговорност за то сносе власти после 2006. (што се нису нимало потрудиле да се свуда спроведе јасан цитирани овде Члан 10. Устава) и српски стручњаци за језик и писмо (који се и даље држе сербокроатистичке погубне праксе која српски језик и српско писмо држи данас међу последњим слабо негованим језицима у Европи, а по односу према писму ту тек стручњаци ништа не чине да и српски језик заиста врате једино постојећем практичном решењу питања писма, које је у пракси стопостотно једноазбучно у свим језицима, осим јапанског где не постоји ни слично двоазбучје нашем, него се више писама комбинују, а не смењују се. Стручњаци манипулишу српским грађанима тако што такво (једноазбучно) решење које се примењује у целој Европи и свету називају „забрана“ ћирилице, па тако испада да су сви латинички народи и језици у свету „забранили“ ћирилицу.наравно, таква тврдња је у сфери невиђене „замене теза“ из времена „златног дона“ комунизма.

У Србији се, тако, насатвља затирање српске ћирилице која је од свих озбиљних и наших и страних проучавалаца писама описана као најсавршеније, најједноставније и најподешеније писмо за природу српског језика.

 

(8. новембар 2012)

One comment

  1. Анонимни

    Takva pitanja se veoma lako mogu resiti parama, u vidu dopunskih poreza ili popusta. Recimo koja novina izlazi na cirilici placa manji porez drzavi, ili isto to za onoga ko svoju firmu ispisuje takodje cirilicom, i slicno tome…

    Ali – nema se politicke volje za to, ili se smatra da ima vaznijih pitanja od tih…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s