Бог воли тишину.

У тишини, гле, Суштаство Божје бива Дејство Божје!

Бог се у тишини тишином обраћа Души утишаној.

Само у тишини Душа Жива са Богом разговара.

Говор Божји јесте толико снажан и моћан да се једино у тишини чути и разумети може.

Најсилнија грмљавина Божја бива најдубља тишина.

Од тишине нема ничега гласнијег и речитијег у свим световима, у свим звезданим јатима.

Стварање Божје јесте грмљавина преточена у тишину.

Бог воли тишину.

У тишини, гле, Дејство Божје бива Суштаство Божје!

Што се Душа Жива већма примиче Богу, тишина све дубља бива.

Најдубља тишина свих најдубљих тишина у Срцу Божјему пребива.

Повратак Богу јесте повратак тишини и стварању.

Када се Душа Жива преда Божјему Стварању, бива тишином најдубљом прожета.

Бог воли тишину.

Тишина је и Божје Дејство и Божје Суштаство.

Онај ко истински жели да се врати Богу, пре тога мора да позна тишину, у Срцу, гле, и у Бићу своме!