Покрајински министар пољопривреде Горан Јешић оценио је да је велика већина локалних самоуправа у Србији налази „пред банкротом и колапсом“.

„Нови Сад, али и огромна већина локалних самоуправа на прагу су тога да прогласе банкрот, да погасе све своје сервисе и да од државе затраже помоћ за оснивање нових и за консолидовање. За Нови Сад би најреалније решење било да прогласи банкрот, погаси све своје сервисе и тражи подршку државе за оснивање нових јавних установа и консолидовање- каже Јешић.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је овакву изјаву потпредседника покрајинске владе, да је Нови Сад пред банкротством, осудио, називајући то лажима и дневним политиканством. Он је ту изјаву оценио као провокацију и изразом немоћи да бивши градоначелник Инђије прихвати промену власти у Новом Саду и промени односа у Војводини. Из овога је јасно да бивша власт на републичком и локалном нивоу жели да помете и дестабилизује нову власт, која по њеном мишљењу није још пустила корен.

Функционер покрајинске власти Јешић говори оно што сви знамо – да је јавна потрошња огромна а да су запошљавања у јавном сервису толико нарасла да угрожавају буџете и функционисање градова и општина. Добро јутро Јешићу. Но питање је које предимензионирао потрошњу и ко је позапошљавао толике људе по државним институцијама и јавним предузећима – шампион у томе је Јешићев ДС, и то нарочито у Војводини.

У одговору на Јешићеву најаву банкрота градоначелник Вучевић је рекао да је нова власт у Новом Саду предузела мере да стабилизује буџет и „заустави финансијски суноврат, који је проузрокован неодговорним трошењем средстава бивше градске власти, предвођене странком којој припада Јешић“. Но питање је у којој мери је могуће средити финансије презадуженог града и јавних предузећа после вишегодишње владавине ДС-а, што је присутно као тиха катастрофа у већини градова и општина у земљи.

Претходна власт нам је оставила огромне дугове не само на националном већ и на локалном нивоу. Затим у наслеђе су остала и неефикасна јавна предузећа у које су запослили хиљаде својих партијских другова, кумова, швалерки и по сличним критеријумима „одабраних“. Они су максимално попунили радна места својим „кадром“ колико је то омогућавала растегљива систематизација радних места у државним службама и јавним предузећима. Но проблем није само у квантитету већ много више у квалитету – кога је све мање како се пењемо хијерархијском лествицом у организацији. На крају су одлазеће власти у последњи мах додатно, као последњи талас примили значајан број људи што додатно оптерећује буџет. Осим тога руководиоци јавних предузећа по градовима неретко имају огромна примања, која су понекад већа од оних министарских.

Тако се нови руководиоци суочавају са превеликим бројем административних службеника који нису довољно квалификовани или мотивисани да постигну и осредње резултате какви се постижу у озбиљнијим корпорацијама. Само се у Новом Саду у протекле четри године запослило око 2500 људи у јавним службама. Сад се ново руководство налази у дилеми или да покушају да рашчисте ситуацију – да одвоје жито од кукоља, али да ризикују да их оптуже за политички реваншизам, или пак да наставе по старом са наслеђеним кадровима, који, како смо рекли, нису ни толико квалитетни, а уз то су лојални оној политичкој опцији која их је „поставила“ на место на коме се налазе. Са таквим кадровима и тако предимензионираном администрацијом је тешко управљати ефикасно системом, а мисаона именица је покушај да се крене путем развоја.

Сложили би смо се са градоначелником Новог Сада Вучевићем који говори о политиканству Јешићеве изјаве. Но иза ње стоји један од првих симптома да се бивша власт, а сада опозиција – ДС консолидује и да се спрема за контранапад. Како је Ђилас очигедно наследник Бориса Нејаког кога је принудио на капитулацију, те се и војвођански ДС који је тој победи допринео полако припрема за „повратак“.
Сва је прилика да је план ДС-а да после инаугурације новог председника они крену на садашњу власт и да је за почетак „омекшају“. Први удар се већ видео у удруживању тајкуна и Ђиласовог окружења у нову коалицију против ове владе. То сигурно није безазлено и Јешићева порука се треба читати у том контексту – повратка ДС-а на сцену са које је „оправдано био одсутан“ неколико месеци. Оно што је још занимљиво у овом сучељавању је да ћемо у будућности још „доста чути“ и о Јешићу и о Вучевићу који су перспективни кадрови млађе генерације у својим странкама.

Могли би смо се сложити са функционером ДС-а Јешићем да је велика већина локалних самоуправа у Србији „пред банкротом и колапсом“ али не због због централизације државе, већ супротно због децентрализације која је омогућила неумерено и неконтролисано запошљавање у државним установама и јавном сектору, претерано задуживање и огромну корупцију. Оно што још заборавља да каже – ко је владао свих ових година и ко је одговоран за пропадање српских градова и општина. У највећој мери је то ДС који је на овај или онај начин био у власти од 5 октобра.

Тако се и престоница презадужила у време власти градоначелника Драгана Ђиласа. За четри године је дуг порастао за око седам пута да би прешао невероватних 800 милиона евра (са каматама) који ће се према пројекцији отплате враћати банкама у наредним деценијама. Буџет је у дефициту иако се отплата дугова није поштено ни започела. Тако би за пар година буџет могао да доведе до банкрота када се рата дуга повећа преко 70 милиона евра на годишњем нивоу. При томе је све мање изгледа да се може наставити овај ниво убирања прихода, па се чини да буџетски дефицит који је ребалансом порастао на преко 180 милиона евра, само почетак спирале дужничке кризе.

Стога је једини начин да се извуку из ове ситуације је да на сваки начин изазову кризу владе, по могућству унутрашњу заваду и да се распишу што пре нови избори. На тим новим изборима би ДС био растерећен као „опозиција“ а опет са ресурсима власти (Београд и Војводина) али и медијске моћи, па би могао да се опорави и очекује солидан резултат. Онда би била изгледна шанса да се врате на власт на републичком нивоу, и тада би се градски дугови и корупционашке афере покриле „државним велом“ и постале национални дуг. Отуда дувају нови ветрови „промена“ у Србији и њеним градовима које снује бивша власт.

Видовдан