Бранко Радун: У евромрежи са хиљаду нити


Недавно су ме представници једних новина замолили да дам изјаву у вези разлика између ставова, Председника и Патријарха са једне и Премијера са друге стране, а у вези ЕУ. Председник Томислав Николић изјавио је да Косово не може да буде отето од Србије никада и да би био ред да почнемо преговоре са ЕУ, или да нам Европа каже за колико година то можемо да очекујемо. Његов саветник Оливер Антић оценио је да се може закључити да ЕУ нема велику жељу за прикључењем Србије, док је Патријарх српски Иринеј рекао да Србија не треба да иде у ЕУ ако нас условљавају Косовом. Са друге стране Дачић је изјавио, коментаришући ово, да Србији нико неће вратити Косово, ако и одустане од ЕУ.

Некако ми се чинило да то и није суштинска разлика већ да су то више различити аспекти исте српске приче исте српске трагичне позиције данас. Србија је од 5 октобра, а у неким елементима и од раније ушла у процес евроинтеграција који је већ предалеко одмакао. Стога нам изјава Дачића делује као изјава неког ко оперативно сарађује са ЕУ, неког ко говори каква је ситуација на терену. Изјава је пренета овако у Политици: «Пошто је Дачић као премијер оперативни орган, он на том нивоу мора да сарађује са ЕУ. А наша влада и да хоће не може да прекине тај процес. Сувише смо, са хиљаде нити, испреплетани са ЕУ, да он не може, рецимо, да каже: ’Ми сад прекидамо са ЕУ’. А не постоји ни политичка идеја ни воља да се прекида сарадња са ЕУ. Мислим да се ми ни не питамо о томе него се пита ЕУ. С друге стране, изјаве патријарха и председника су одраз стања духа у Србији, да смо ми понижени и увређени одлукама трибунала и ЕУ».

Некима је непријатно зазвучао део изјаве да «смо са хиљаде нити» испреплетани, или прецизније везани за ЕУ, што се може чинити као дефетистичко прихватање евроинтеграција као неминовности. На жалост што због стања на терену, а то значи зависности наше земље од ЕУ (економске, политичке, безбедносне и ко зна које још) али и због стања духова у елити то и испада као неминовност (иако не мора да буде). Прво – обичан човек у Србији није ни свестан у којој мери се САД и ЕУ мешају у унутрашње послове Србије – од тога ко ће бити министар чега или директор јавног сервиса па до тога који ће се филмови снимати или књиге штампати. Бројни су механизми контроле, надзора и условљавања од директних притисака, финансијских уцена до медијских кампања против оних који би «мало да се отргну контроли».

У Србији имамо две групе људи који заузимају кључне позиције у политици, медијима, економији и култури. Први су они који мање више невољно сарађују са нашим «менторима» а други су директно њихови инсталисани људи на терену. Када се томе дода и доминација проевропске идеологије и моде унутар српске елите (или «елите»), у којој се и међу релативно поштеним и интелигентним примерцима естаблишмента не доводи у питање наша «европска будућност», како је уопште могуће направити заокрет у односу на ЕУ. Чак и да можемо, а не можемо јер нисмо независна земља која има право избора, они људи у Србији који имају власт, моћ, утицај или титуле би били за «европејски рај на земљи».

Дакле Србија не може у овој ситуацији уопште да бира – јер је у великој мери предала свој суверенитет у руке ЕУ. Неко би рекао да је тачка прелома на путу «без алтернативе» био 5. октобар док други мисле да би и Милошевић кренуо овим путем да му се дала шанса. Србија је данас, а то је последица у великој мери власти ДС-а (али не само њих) постала вазал ЕУ и САД, са тим да је изгубила своју слободу а није добила најављено чланство и са њим и «европејско благостање» (изузев за проевропску «елиту» која се већ по стандарду «налази» у ЕУ). То је како смо рекли запечаћено и иделошким закљињањем готово целокупног естаблишмента у пут са «кога нема скретања».

А они припадници елите који мисле другачије то размишљање остављају за «онако искрено међу пријатељима», или се пак у ретким случајевима повлаче у унутрашњу емиграцију. Они који су попут нас годинама писали и говорили против евромантри, чији број није велик, су сматрани за чудаке или «контраше» ако не и за «екстреме», а у бољем случају ето и за представнике «оног другачијег мишљења».

Сада смо ту смо где смо. Патријарх је рекао доста понижења, Председник да би и Европа требала да каже хоће ли нас или неће. Похвално је што рекоше нешто што је истина и што ми сви мислимо, рекоше и спасише душу (са или без наводника), а Србија и даље иде европском стазом. Премијер опет констатује и другу страну медаље – ако се одрекнемо ЕУ нећемо добити Косово назад. Наравно у контексту горе наведеног тог «одрекнемо» је хипотетничко јер ми очигедно немамо ни моћ, ни ресурсе, а ни вољу да се одрекнемо ЕУ ма колико нас они понижавали.

Добар део народа би ипак желео у ЕУ јер верује да би нешто боље живели или пак имали мало више посла, а са друге стране када се каже Брисел, Стразбур или Хаг, или пак Солана и Карла дел Понте, има природно одбојан став према њима. Дакле желели би, или добар део нас, некакав европски бољи живот, али нам је доста мрских европских бирократа и њихових судова који нас понижавају. То је наша шизоидна ситуација из која немамо за сада излаз, ни наша елита а ни народ.

Но да ли има неког другог излаза. Верујемо да има. Иако сада ситација изгледа безизлазна спасоносни излаз постоји а то је истина. Ако схватимо истину да смо мала сиромашна и вазална земља које је вишеструко зависна од Запада ми ћемо постати реалнији и одмеренији у проценама онога што можемо и онога што не можемо. Друга истина која би нас ослободила је истина о европејској идеологији која је опчинила српску «елиту», и ако би се ослободили те зависности могли би реално и разумно промишљати своју ситуацију и путеве изласка из овог ћорсокака. Трећа истина која нас ослобађа је истина о нама самима – ако ми имамо упориште у својој традицији и историји ми ћемо преболити и најновију идеолошку заразу. Та трећа истина је основна истина која ће нам помоћи да схватимо и прве две истине и која ће нам дати снагу да њоме победимо обмане и страхове који нас друже оковане.

Дакле ако схватимо ко смо и шта смо, и ако то буде пробудило животну снагу у нама, то ће нам помоћи да развејемо све идеолошке магле. Но на крају остаје и реаланост нашег незавидног положаја који се може мењати тек са победом те три истине и са нешто историјске среће, то јест промене односа снага у свету. Ако не будемо у тим трима истинама, џаба су нам и све промене које би се десиле на светској геополитичкој шаховској табли, јер смо себе изгубили у савременим пустошима идеолошког материјализам и нихилизма, као некада Израиљ који је 40 година лутао физичком пустињом. Једноставно без ослободилачке енергије истине ми не би смо имали снаге и разума да искористимо шансе за истински препород.

Извор: Видовдан

Advertisements

2 comments

  1. пук. БОГИ

    Три истине је ДЕДА ВУКАН исказао -ПРОРОЧАНСТВО СРБИМА ОД . ДЕДА ВУКАНА- 2008.Отаџбина, приредио Ненад гавриловић..
    1.Ко су били Срби?- Г0СПОДАРИ СВЕТА
    2.Шта су сада’?- С Л У Г Е
    3. Шта им се спрема ?- Р О П С Т В О
    Променити редослед- избећи ропство,престати СА слугАНСКИМ ОДНОСОМ И ПРПРЕМИТИ СЕ ЗА ВОЂЕЊЕОВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ,
    СРБСКИМ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТЕТРАЕДРОМ _ЈЕЗИК- ДНК- МЕНД.
    СИЕТЕМ ЕЛЕМЕНАТА (КРСТ РАСТЕ У СРЦИМА ХРАСТОВА ПО
    СРБСКИМ ЗЕМЉАМА- Радан, Прилужје код Вучитрна, хромпзоми ДНК
    у Ђваољој вароши, сдпирале ДНК увијене шљивљ у Пролому, <
    одгонетање СРБСКОГ ЈЕЗИКА од Славише Миљковића и сл-*
    Више о томе на сајту СЛИКЕ И ЗАКОН ПОСТАЊА.
    БОГ ЧУВА СРБИЈУ_ пише на новчаници из 1917.године штампане
    у ПАРИЗУ. пЕСНИЧКИ ПРОГРАМОМ БРАТА ДРАГАНА СИМОВИЋА КАО
    НАЈАЧА НИТ-

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s