Драган Симовић: ИСКОНСКИ НАГОН КРДА


Слабе, неостварене и неосвешћене особе, које називамо персонама, увек се окупљају у гомиле, у чопоре и у крда, и одатле удруженим гласовима, будући да су већина и множина, и удруженим снагама (јер само слаби показују снагу!), подмукло и лукаво и прљаво, нападају све оне самосвојне личности које иду својим путем и не пристају на задат живот.

Те персоне су најчешће заговорници декадентне и деструктивне демократије и грађанске опције друштва, али оног душевно и духовно болесног друштва, иза којега се, негде у невидљивој и затамњеној позадини, прикрива потуљена и дубока мржња према свему самосвојном и самобитном, према свему аутентичном, оригиналном и самониклом у оном изворном значењу речи.

Таквима је демократија, са грађанским правима, најбољи изговор, и најбоље покриће, за угњетавање и прогон свих оних слободних и самосвојних, свих оних који не желе да се истопе и пониште у њиховим крдима и чопорима.

Али, они су већ прочитана књига, и њихове приче без покрића више не пролазе. У времену које је већ дошло, свету су потребне управо слободне, самобитне и стваралачке личности.

Време персона је давно минуло, будући да су управо персоне и медиокритети и довели човечанство до руба пропасти и самоуништења.

Персоне и медиокритети јесу основни носиоци потрошачког друштва које они називају демократским друштвом. Ако уђемо у саму суштину ствари, онда ћемо одмах схватити, да су демократско друштво и потрошачко друштво скоро синоними, штавише, да су они једно те исто.

Потрошачко друштво јесте у самој бити паразитско друштво, будући да у том друштву човек престаје бити стваралац и постаје најприземнији, готово животињски потрошач, а то значи паразит и дебил, који више и не зна зашто живи, надасве, који више и не зна да ли уоптште и живи!

Е, видите! О таквом друштву, и о таквоме човеку, све време без престанка, говоре наши демократи, наши неолиберали и наши европејци, који се вазда и свагда позивају на права, а ни један једини пут нити спомену своје дужности, своје задатке, своја дела, своје жртве за ближње и суближње, своје подвиге и жртве за породицу и род, за народ и отачаство, за човечанство и Планету.

Не знам како се то догодило, када се и где зачело, али Београд је, некако преконоћ, постао стециште тог и таквог полусвета: полусвета демократије, полусвета грађанских права, полусвета србомржње, полусвета сваке врсте мржње, полусвета деградације и декаденције!

Тај београдски полусвет, који себе још назива и културном елитом, посве је разорио и уништио све оно здраво и племенито, узвишено и стваралачко у србском човеку, и у србском друштву.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s