Драган Симовић: О богатима и о сиромасима


На самом почетку, хајде да разјаснимо ове појмове, будући да све полази од Речи и Слова.

Реч богат одсликава онога човека који је усаображен са Богом, који живи по Божјему Закону, онога ко ствара и несебично предаје и даје.

Старији србски израз за сиромаха јесте убог, а упоредо с тим и божјак. Реч сиромах је много доцније ушла у србски језик, и нема то дејство нити суштаство које имају речи убог и божјак.

Реч уБОГ односи се на човека који је, такође, у Богу, али мало другачије, на неки свој, можда, чудан начин.

Значи, када уронимо у само Биће Језика наших Божанских Предака, онда у трену схватимо, да су наши Свети Преци, подједнако вредновали, да су истим очима гледали, и богатога и сиромаха, штавише, никакву разлику нису правили између онога ко нешто више има у вештаственом свету, од онога ко има мање или, пак, ништа нема.

Човек се у то Златно Доба Стриборије уопште није вредновао по томе. То Древно Знање се у Срба дуго неговало, чувало и преносило с колена на колено.

У неких србских племена, тај равнодушан однос према материјалном свету, сачувао се, скоро, све до Првога светског рата.

Човек се ценио по Вертикали, по Божанској Оси, по бистрини Ума, по отмености Духа, по Души и душевности, по Срцу и срчаности.

Ако ћемо бити у Истини, онда ћемо рећи, да то, управо то, и јесте одлика Срба Аријеваца, илити Расних Срба Стриборјана.

Овај болесни, настрани однос савремених Срба, који, уистини, и нису потомци Оних Расних Срба, ушао је у Србство пре једног века и, као што видите, за мање од једнога столећа посве је расточио и разорио Србство изнутра.

Многе су болести и настраности, за последњих стотину година, са Запада или преко Запада, ушле у Србско Биће, и још увек улазе, све нове и нове болести, и све горе и грђе настраности.

Све је то последица мешања међу народима, тартарска замисао Отпалих Синова и њиховога Господра Кнеза Таме, замисао давно преумљена и осмишљена, преко које намеравају да униште ПраАријевце, потомке ВедСрбских Богова.

Гомилање материјалних добара јесте последица болести Ума, Духа и Душе, и, само у томе светлу, може да се види куда иде, и где ће да заврши, ова болесна и декадентна западна цивилизација, цивилизација која и није то, већ сушта оречност самом Бићу Цивилизације.

Мајка Земља, Језгро Звезданих Јата, Велики Дух Стварања, и Сам Створитељ желе Новог Човека, Човека Ствараоца, за Ново Доба!

Они који се и даље буду везивали за вештаство, за материјална добра, биће, у Времену што је већ дошло, и прошло, заувек збрисани са Лица Земље.

То је Закон ПраВасељенски, који од нас, али убрзано, очекује корените унутарње промене, и наше усаображавање, у ходу, са Суштаством Свих Суштастава.

А приче о богатима и о сиромасима, јесу приче из далеке прошлости која никада и није била Садашњост!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s