Већ се заокружује Време Буђења и Освешћивања оних Словесних Бића на Мајци Земљи која радосно прихватају Велике Промене, а из Језгра Звезданих Јата, из Створитељева Суштаства, преко Великог Духа Стварања, све нас снажније запљускује Светлосно Дејство које би требало да нас узнесе на Виши Ступањ Битисања и Бивствовања, на Вишу Раван Божје Присутности.

Они што су радосно кренули у сусрет Великим Променама, они који радосно и смирено прихватају све што наилази из Срца Свих Збивања, нека се све више и све боље усаображавају са Великим Духом Постања, са Створитељем свих бића, битија и светова, и нека пребивају у стању молитвеног тиховања.

У овом Времену Свих Времена, у Времену кад се Биће Времена згушњава и сажима у Вечност, важно је да будемо будни, освешћени и самовесни; да појмимо, схватимо и освестимо да Неко, Сушт и Свемоћан, над нама (ако смо васаображени са Њим, ако смо ужижени и усредсређени на Њега), над нама, без престанка, без предаха, бдије!

Само је то битно, а све друго може бити мање или више важно, мање или више споредно, мање или више значајно, или, пак, безначајно!

Стварање, Љубав, Доброта, Свест и Знање биће Пут којим ће Човечанство одсада па надаље путовати према Бићу и Суштаству ПраСветлости.

Све друго, изван Овога Поља, биће опсене и омаје, биће привеђења и варке, биће сенке и утваре.

Нека се нико, од оних који су схватили и освестили ово, који су својим Унутарњим Бићем препознали шта нам то, и одакле, иде у сусрет, не плаши за себе, нити за ближње своје, јер Милост Створитељева јесте вечна и бескрајна, не само у овоме свету, већ и у свим иним световима!

Ми смо само путници на Путу, тајинствени путници на пропутовању, путници што од Искони па све до ПраИскони бивају и бивствују једно са својим Путом, који нема ни почетка нити свршетка.

Сва ова минула страдања ВедСрба, страдања и патње Срба ПраАријеваца кроз векове, била су, по Божјем Промислу, са Сврхом и Смислом.

Време Жетве већ се низводи на Земљу, и свако ће од нас да жање управо оно што је кроз векове и светове сејао својим мислима, својим осећањима, својим помислима, својим речима, својим делима, својим бивствовањем и својим присуством.

Каква нам Сетва бејаше, таква ће нам и Жњетва бити!

Свакоме спрам дела његових!

Зашто је наслов овога поетског писанија Поновно рођење ВедСрба?

Зато што Велике Промене почињу од Срба, од ВедСрба, од Србије, и убрзо ће се свеколиким Земним Шаром проширити и на народе ине.

Отуда тако жесток напад на Србе, отуда толика мржња према Србима, свуда и одасвуда, како из окружења, тако и са Запада. Никада, у повесници човечанства, није вођен тако прљав рат против једног народа, никада у историји људскога рода један народ није био тако наружен и нагрђен, тако сатанизован и понижен, као што су Срби у овоме часу!

Али, ако се само мало уздигнемо и узнесемо на Гору Присуства, онда схватимо и освестимо, у трену, да је то управо због Овога што нам наилази из Језгра ПраВасељене.

Наше је, као што рекосмо, да будемо будни, освешћени и самосвесни, а Створитељ већ зна шта ће, и како ће, с нама да чини; али је, не само важно, већ и битно, да и ми сами знамо шта ћемо, и како ћемо, са собом да чинимо!

Тада је Створитељу много лакше да чини за нас оно што је најбоље за нас!

Песникова разјасница.

 

Ово своје поетско писаније посвећујем пробуђеним и освешћеним Србима, који, у овоме часу, дејствују за Свето Србство, за поновно рођење ВедСрба.

 Они су од света скривени, и њихова се имена држе у тајности, да их синови таме не би ометали у обављању Божанског Задатка.

Надаље, ово поетско писаније посвећујем и оним пробуђеним чуварима Мајке Земље, на Србској ПраВасељенској Гори, који вас позивају да дођете на Гору РТАЊ, на Сабор Белих Срба, 21. децембра

7520/2012. године.

И, на концу, поетско писаније посвећујем и једној дивној дами, која пише топле песничке коментаре на моје текстове (заиста, пише из Душе и Срца!), а потписује се са Јадранка.