Драган Симовић: Човек се рађа с Вером и са Знањем!
Човек се рађа с Вером и са Знањем!
Још пре рођења нашега, наше је Суштаство било у Вери и у Знању, и Ту Веру и То Знање, примивши, понело је на Пут без почетка и свршетка, не само у овај, већ кроза све ине, прошле и будуће, светове.
Вера се не може научити, Знање се не може научити, и ништа се од Суштаственога, никада, не може научити!
И Вера и Знање, гле, у нашему су Суштаству, Зраком Светлости Створитеља уписани!
Наш суштаствени Задатак у овоме свету јесте да се присетимо Вере и Знања Зраком Светлости Створитеља уписаним у Суштаству нашему.
Сва земаљска суштинска учења имају само једну једину сврху – да се пробудимо, и присетимо, Тог Суштаственог Задатка!
Ниједна од вера овога света не могу бити Та Вера; ниједно знање овога света не може бити То Знање!
Нови Човек, илити Човек Новога Доба, јесте Пробуђени Човек!
То је Онај који се пробудио, и присетио и, надасве, Онај који је освестио, шта јесте једина битна сврха Његовог бивања и бивствовања у свету и у световима, у Бићу Времена, у Присутности и Вечности.
Човек се, уИстини, рађа с Вером и са Знањем!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Одушевљена сам са сваким Вашим чланком и вјерујем у све што напишете, јер Вам је то од Господа дато. Када ћу се ја или сви ми (огромна већина) присјетити, освијестити? Можда томе доприноси пост, молитва, покајање, али шта ако томе нисмо склони, ако немам осјећаја или ништа ме не „вуче“ ка томе? Како би живот био диван (знам, рећи ћете и да јесте такав) када бисмо Господа љубили хришћански-цијелим срцем, умом, душом, снагом (како бих то вољела), али како то постићи, ако те „нешто не вуче“ ка томе?
Пуно поздрава за нашег предивног пјесника.