Замирисаће опет липе


Пише: Станимир Трифуновић

Извор: Плетеније словес

…Из необјављене рукописне поезије, или један оглед са родољубивом поезијом

Налетели ветрови зли

Са силних мора и далеких гора

А јечам не престаје да зри

И крај њега поља божура

 

Разњихали ветрови гране

Облаке тешке са запада свели…

Жалобно цвиле родне пољане

И са њих јагањци бели

 

Над  Отаџбином милом

Злобне тишине слегле

И под густим сивилом

Траве завичајне полегле

 

И дуго већ ноћима липе

Опоро миришу

И хладне кише сипе

И стазе завичајне бришу

 

Понеси ме реко

До родних поља далеко

Узнеси ме соколе

На планинске врхове голе

 

Позови ме, нема

Земљо родна, уснуле груди

Отаџбина само дрема

Час је да се буди

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s