Нема више Светлости у свету; –

 никада је ни било није!

Нема више Љубави у свету; –

никада је ни било није!

 

Залуд смо Светлост тражили у свету; –

Светлост је само у душама нашим.

Залуд смо Љубав тражили у свету; –

Љубав је, гле, у срцима нашим!

 

Ни Истине, ни Милости,

нити Лепоте –

никада не бејаше бивало у свету,

већ је то наше Биће Сушто

видело одсјај себе самог

у свету сенки и утвара.

 

После векова лутања светом –

тражећи снове своје у свету –

 схватих, изненада, у трену једном,

да свет је саздан од обмана,

од привида и од опсена,

те да је Стварност једино у нама,

у Бићу нашем –

Суштом и Вечном!