Живот је жртва ДаждБогу

Жар-Тица од жара ЖарБога

Песник Бели Срб

ЖдралСрб

 

 

ПроЈави се Онај

који Јави Светлост!

 

А

 

Ждрака Ждраком Ждраку

у Ждрело ДаждБога

и жње и жди и жњи

Живот про Жрвња

у Жар у Жир у Жњир

Жртву жњетвом Жрецу

 

 

Тишина дубоко у висини обитава!

 

Стварност је Лепота Богова!

 

Б

 

Вечерњи звон

над пољем широким;

и јасна Вечерњача,

што трепуша,

понад горја

у висини!

 

В

 

 

Тамо иза

свих привида,

варки и опсена,

тамо, гле! обитава

Бела Стриборија!

 

Г

 

Светлост

 згуснута у Реч

 путује, гле,

низа звездана јата

ка Жњуру

 Пра Васељене!

 

Д

 

Твоји Богови, некад,

траже твоју помоћ!

 

Ђ

 

Ако занемариш своје Богове,

 Они ће потражити некога другог

 с ким ће да сарађују!

 

Е

 

Однос између Бога и Човека

 јесте дејствујући – и Бог и Човек

заједно делују!

 

Ж

 

Учини оно што можеш сам,

а што не можеш – позови Бога!

 Али, не призивај Бога

сваки час,

 за послове што можеш

и без Њега да обавиш!

 

З

 

Ако си заиста од Рода

и Племена Белих Срба,

онда ти припадаш

 Звезданој Раси.

Ти си Потомак Оних

који су, на Беломе Ветру,

сишли Одозго –

 у Праскозорје Стриборије!

 

И

 

У свету овом

вечито бејах

туђинац, гле,

и незван гост!

 

Ј

 

Озарје Духа Живота

Душу моју исцељује –

над водама,

у сутон зимзелен –

док по горама,

 гле, снези копне!

 

К

 

Са високих гора,

у сутон румен,

долази Онај –

на ветру белом –

што није од света,

 и није за свет!

 

Л

 

После свега, гле,

као да све бејаше

један чудан сан,

у којему сам сневао

 да живим свој живот!

 

Љ

 

Моји Преци кроз мене

неке будуће светове виде!

 

М

 

Сетна Душо Сетна,

с вечери у сутон зелен –

у пољу сред жита зрела –

 кад изгрева Месец,

румен и жут!

 

Н

 

Нико појмити не може

сету и боли Душе

Последњег Песника

Белих Срба

што у туђему свету,

самотан обитава!

 

Њ

 

Ја сам Последњи Песник

Оних Белих Срба

 што се из овога света

у свет дивотан селе!

 

О

 

У Књизи кедровој

стоји записано:

Срби

свим народима иним

Језик свој

подарише!

 

П

 

Постоји само Један Народ

 од Ведских Богова

изабран и посвећен –

то су Бели Срби!

 

Р

 

Из Најдубље Тишине,

кренуће Милост Богова,

да избави и спасе

Последње Племе Белих Срба,

које у ропству

 већ вековима обитава!

 

С

 

Надолазећа Пра Светлост

која исијава

 из Језгра Пра Суштаства –

као Милост Богова! –

спасиће Бело

Србство у безнађу.

 

Т

 

Богови Предака мојих,

обасјајте Душу моју

у овај тешки час,

кад Тама

влада Светом!

 

Ћ

 

Доћи ће;

морају доћи,

пријатељи ми незнани,

и драги!

 

У

 

Свакога часа ишчекујем,

да ме изненада посете

незнани пријатељи,

од Бога изаслани!

 

Ф

 

Долази, долази,

и већ је дошао,

Онај што није

 од овога света!

 

Х

 

Онај што је

Већи од Највећих,

у твојему Срцу, гле,

нечујно обитава!

 

Ц

 

Твоји су ближњи, гле,

огледало твоје

живо!

У њима се твој лик

јасно указује.

 

 

Ч

 

Ми долазимо и одлазимо,

и снова се враћамо.

И све је са Вишим Смислом,

који ми,

тек понекад,

само слутимо!

 

Џ

 

Страх је узрок

свих наших страдања!

Савладати страх –

може само онај

који је

 још пре смрти

умро!

 

Ш

 

Бог Човека

види

као –

Бога!

 

Зато

и Човек Бога

види

 као –

Човека!