Драган Симовић: У НОЋИ ОД ВЕКА


OLYMPUS DIGITAL CAMERA

 

Онај ко нема љубави према себи, мрзи свеколик свет, и сва бића у свим световима иним.

Народ који нема љубави према себи, самоме је себи највећи непријатељ, и самога ће себе искоренити.

Таквоме је народу сувишан сваки страни непријатељ, јер је већ закорачио путем вечите смрти.

Србски народ не само што нема љубави према; србски народ мрзи самога себе!

Толико србски народ мрзи самога себе, да би, напросто, самога себе зубима раскидао.

Та мржња једног народа према самоме себи, још није виђена у повесници човечанства, у последњих стотину и осам векова.

Та мржња србскога народа према самоме себи, само потврђује слутње и песничка предсказања, да србскога народа одавно нема у Божјој Књизи Живота.

Ово што сведочим, крвљу и духом потписујем.

Сведочим пред оним далеким нараштајем што ће једном доћи, што мора доћи.

Сведочим, да је у овоме веку, да је у овоме времену, само три посто словесних, слободних, освешћених и самосвесних Срба; оних Срба који знају ко су, чији су, одакле су пошли и куда иду!

Оних деведесет и седам одсто назови срба, немају никакве свести о Србству; штавише, они носе потуљену праискону мржњу према свему србском.

Зашто сам рекао, да ово сведочење крвљу и духом потписујем?

Ево зашто!

Годинама сам певао и сневао; заиста, посвећенички сневао и певао о Беломе Србству; да бих, после свега, а овијех дана, доживео најподлије увреде и најодвратније поруге, не од туђинаца, не од иноплеменика, већ управо од србскога рода!

Не жалим се, но само сведочим.

Заиста, ни увреде ни поруге неће ме обесхрабрити, да и даље певам и песнички прослављам Бело Србство; оно Бело Србство што у сновима мојим обитава!

Певаћу за ових три посто освешћених Срба.

А, ако се догоди да не буде било ни тих три посто освешћених Срба, онда ћу певати за оно Бело Србство које у Небесима пребива.

Јер, песник, уистини, мора да пева својему роду; да пева и онда када његовог рода више нигде у свету нема!

 

Простите ми, за ово што писах, у позно доба ноћи од века!

У ноћи од века, у Ноћи Сварога.

Ви, мањина Срба;

ви, три одсто Срба – и тугујете и болујете заједно са мном!

То осећам, и то знам.

Ми смо Једна Душа Жива.

Једна Душа Жива – пра-србска и пра-словенска!

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

One comment

  1. соко

    Не брини Песниче Белих Срба Стриборијана . Колико год да нас има , доста нас има .Не треба нам ништавило које је међу нама јер оно не служи ни самом себи а камо ли некоме другом .Потпуно је јасно , да нормално и здраво људско биће (а и животиња и биљка) не може да мрзи самога себе, свој народ своју отаџбину. Сваки нормалан и здрав човек , припадник било ког народа на свету треба да буде поносан на свој народ и своју отаџбину ,њену величину, снагу , њене умне и духовне снаге , те да и сам доприноси јачању свега тога . Ако то није тако , ако тај „човек“ мисли и делује против „свога“ народа и свега што припада том народу , онда тај човек заизта није припадник тога народа . Такав је уљез међу тим народом и он то потпуно свесно ради.Омаловажава и подцењује, прља ,краде, пљачка, убија, уништава све што стигне и где год и кад год то може .(гледамо их и слушамо сваки дан). Сретао сам и веома тешке душевне болеснике ,али су били свесни своје припадности и испољавали су то на одређени начин. Уљеза је много међу нама. Међу нама влада и општи духовни метеж – каљуга, зато што нас наши крвни непријатељи сатиру већ више од осам векова. Силина удара је була страховита, и понављана је много пута. Није нам се лако усправити. Али сваки прави Бели Србин који зна , ко је ,шта је и одакле је, који се никоме не додворава , који зна за свој гај , своје огњиште ,шта су то вериге ,ште је то тара како она изгледа и шта се помоћу ње ради. Он зна да она има потку и основу и чунак ,помоћу кога се потка продева кроз основу и добија се чисто бело и чврсто платно . Зато нам наш Песник често спомиње потку , која се односи на наше духовно биће , на духовност наших предака која чврсто обитава у нама, само је треба разоткрити, њој се вратити и у њој се уздизати . Када то урадимо и вратимо , вратићемо и добити невероватну снагу ума, духа и тела и тада ћемо се лако обрачунати и победити све уљезе утваре и злотворе који непрестано кидишу на све што Србством одише, како они споља тако и ови изнутра. Реко на почетку не брини Песниче . Знам ја да се Он не брине нити се плаши јер нема кога да се плаши . Утваре и гмизавци су увек доле и све што чине, подло чине , из мрака из таме , из свога станишта . И ти што прете Бели Срби нису, а прете јер су у паници. Стриборијанин – Бели Србин је витез у сваком погледу , презире и побеђује свако ништавило , Тако ће и сада бити и већ бива уз помоћ Наших Духовних Сила Које су ту међу нама и будно прате наше освешћење и деловање . Живела цела Стриборија и њени Бели Срби.

  2. Повратни пинг: Соко са Велебита: ОСНОВА И ПОТКА СРБСТВА | СРБСКИ ЖУРНАЛ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s