Драган Симовић: О РОЂЕЊУ ПЕСМЕ


 

После сусрета са Пријатељем, Владаном Пантелићем, у Дому мојему, на левој обали Словенског Дунава, у прамалеће 7521. године.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Моје песме не извиру из Ума, већ из Душе и Срца.

Али, и ово што сада изрекох, није ни приближно  разјаснило Рођење Песме.

Иза Ове Душе има једна Већа Душа, и иза Овог Срца има једно Веће Срце.

Заиста, ја не говорим овде о Својој Души, нити о Својему Срцу, већ о Души Душе и о Срцу Срца.

Човек има више Душа и више Срца.

Има Душа човечанских и Душа божанских; као што има и Срца човечанских и Срца божанских.

Умом се то не може ни изразити, ни описати, нити разјаснити.

Нема објашњења и разјашњења ни у науци ни у религији, као ни у иним духовним учењима.

Одговор се може потражити једино у Унутарњем Бићу, у Унутарњем Суштаству.

Песник посвећени има одговор, али га не може предати ближњима.

Кад год је покушавао да разјасни Рођење Песме, вазда би остајао без Речи и Слова.

Реч га издаје свагда онда кад год пожели нешто Суштаствено да преда ближњима.

Никога тако не издаје Реч као Песника.

Онај што се посветио Речи, најбоље од свих осећа како га издају речи!

По(ј)езија је Прворођена Уметност.

Из ње су потом рођене све потоње уметности.

Из ње су затим рођена и сва ина знања и сазнања; као и сва различна учења и све ине духовности.

По(ј)езија је отуда Мајка Уметности.

Зашто људи овог времена не читају и не слушају По(ј)езију?

Зато што су им закључани Душа и Срце!

Тама је људима утамничила и закључала Душу и Срце.

Кад се људима закључају Душа и Срце, тада они  драговољно пристају да буду робови.

Робови – у сваком трену; робови –

 било чији!

Схватили сте да у овом времену нема више побуне, нема више устанка робова.

А никада толико робља није бивало у свету, као што га данас има!

И, како је мирно, тихо и кротко робље овога времена!

Најтужније од свега јесте то, што робље савремено и нема свести о томе да је – робље!

А кад нема свети, онда ни бунта нема!

Не у речима, већ с ону страну речи, скрива се одговор на неизговорено питање, зашто се у поробљеноме свету дигла толика повика на ВедСрбе!

Ведсрбски светлосни запис, ведсрбски ДНК, садржи Божанску ИзвиИскру, божанску клицу и божански  заметак побуне и бунта против сваке врсте задатог живота; живота задатог од Таме, од Рептилије, од Великог Брата!

ВедСрби бивају највећа сметња, и препрека, Господарима Таме у потпуном поробљавању и преумљењу човечанства.

Овде је прилика да још нешто суштаствено разјасним, како не бих збуњивао читаоце.

Нису сви Срби – ВедСрби!

ВедСрби су само Они Срби чија Душа није поробљена, чије Срце није утамничено!

Они Срби који по Вертикали имају светлосни запис од Древних.

А, Они су (схватили сте то!), у овоме времену – мањина!

Они дејствују у Пољу Оностраног, у Пољу МетаФизике, илити у пространствима с ону страну физичког, с ону страну вештаственог и појавног света.

А то и јесте Право Место за суштаствено дејствовање у овоме времену свих минулих и будућих времена!

P1120383

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s