Новаковић: ВРЕМЕ ОДЛУКЕ…


Време одлуке

 

vreme odluke

Један наш умни човек је рекао отприлике овако: „Нама Србима нико није крив, што смо подизали кућу на сред друма“. Кратка али садржајна изрека, која у многоме објашњава историјске непогоде које су сакатиле и скрнавиле „нашу кућу“, да би је ми упорно обнављали, дозиђивали и презиђивали, а саме себе обнављали и умножавали, пркосећи свим историјским непогодама. И као библијска птица Феникс, небројено пута, поново се из пепела рађали!

И било је тешко, страшно тешко, и готово немогуће. Но ми смо се упорно враћали са најстрашнијих историјских губилишта и стратишта, са којих тешко да би се иједна друга нација вратила. На згаришту „наше куће“ увек је ницала нова и лепша него стара. И из једног српског гроба увек су се уздизале бар две живе србске душе. И баш у овој последњој реченици лежи одговор наше бесмртности. После свих библијских разарања наших домова и десетковања наших тела, увек је настављала да живи и успевала да преживи наша „србска душа“. Ту душу никада, бар до сада, нису успевали да нам отму. А да ли ће „им“ то поћи за руком сада, то не зависи, и никада није зависило од „њих“, већ једино од нас самих!

Не само што нам је кућа никла на сред балканског друма, него у ово, можда и највеће историјско невреме за нас Србе, нашли смо се и ми сви на том друму у једном великом збегу, тетурајући се попут кљакавих и обневиделих „Домановићевих мученика“. Пратећи нашег „про-сбпског“ Слепог Вођу, који нас води право на крај тог друма, право у јаму, и то већу и дубљу од свих досадашњих, у које су нас, не тако давно, одводили крволоци које смо до скора „браћом“ својом називали.

Судбоносно је ово, можда и најсудбоносније време, које се указује пред нашим очима. Време буђења и време отрежњења. Не мери се оно више деценијама, нити вековима, већ месецима, ако не и данима, или можда „чак само сатима и минутима“…

Ако се сада препустимо овој наметнутој и споља режираној судбини, и личној летаргији више нам васкрса неће бити. Сравниће нам и „кућу“, и раскомадаће наша тела, и након тога душе нам никада неће поново бити наше. А на друму, тамо где нам је кућа била, остаће само прашњава турска калдрма. Друмови ће се тада ужелети, не Турака, већ Србаља, али Србаља више бити неће!

Данас, нечастиви који ровари по Србији у облику разних другосрбијанских јевропејаца, римских понтифа, бриселских педофила, или вашингтонских ловаца на србске главе; Не лови само славног србског ђенерала Младића већ лови пре свега наше залутале српске душе. Тај задатак, нечастиви је поверио својим слугама, који су се испиљили испод комунистичких шињела својих очева, фрањевачких одора својих стричева, и послати су по задатку, право из западних сатанистичких колеџа, да нас поведу и одведу право у јаму, симболизовану у „бриселској ђавољој бабилонској кули“ (која је управо тако архитектонски, не случајно, и обликована).

На том путу, тим слугама нечастивог, на челу са „про-србским“ Слепим Вођом, дат је задатак да на то стратиште спроведу, и доведу само наша обездушена тела, тако да и на ономе свету на вечито прогонство будемо осуђени. Задатак који „они“ предано и ревносно извршавају- и ако се ускоро не пробудимо, и не проговоримо громогласно, громогласније него икада до сада- засигурно ће и испунити. И након тога више бити неће наше куће, нити нас самих, и друмови ће се ужелети, не Турака, већ Србаља, али нас Србаља више бити неће!

Дакле, браћо и сестре Срби, дошло је време одлуке, и то не одлуке на највишем нивоу, већ одлуке на овом веома земаљском, и веома личном нивоу. Одлуке, коју мора свако од нас сам за себе да донесе, да донесе и спроведе у живот. Или, да не донесе, и тако сам своју душу на вечито прогонство осуди!

Одлуку, којом ћемо ми сами пресудити, да ли ће овом нашом намученом и измученом отаџбином, наставити да се тетурају наша кљакава, обогаљена, обездушена, обезправослављена, безимена и обезсрбљена тела, слепо пратећи Слепог Вођу. Или ћемо поново, као кроз све претходне векове, поносно корачати својом отаџбином и својом судбином управљати ми: слободни србски синови и кћери, онако како су то увек, и до сада, чинили наши славни преци. Дошло је време за такву одлуку и куцнуо је тај судбоносни час. Та одлука је сада само на нама, и лежи свом својом тежином на нашим измученим и истрошеним плећима, која не смеју више да се повијају, јер постоји могућност да се никада више не исправе!

Да ли ће се та одлука ломити и преломити на следећим политичким изборима, или можда на неком будућем „дешавању народа“, то је ствар коју препуштамо вољи Божјој. Али морамо да упамтимо једну ствар, а то је, да је свакоме од нас обавеза и одговорност да сачува своју душу од нечастивог. То ћемо постићи само ако пратимо ону исту „звезду водиљу“, коју су вековима пратили наши славни преци.

А та „звезда водиља“ јесте и биће „на вјеке вјекова“- Крст Часни и Слобода Златна!

 

Миодраг Новаковић

Advertisements

One comment

  1. Живко

    +Касно је, одлука је већ донета. Они који стварно знају шта је Крст Часни и Слобода Златна већ су донели одлуку и у катакомбама су, и још понегде, са Оним Распетим који даје Слободу Златну, Слободу од греха, смрти и непоменка. Одавно они знају да сав свет у злу лежи и да нема поузданог ослонца овде на земљи. Остали су заволели огреховљени свет и не маре за Крст Часни а остатак већ незна да ли полази или долази и није у стању за било какву одлуку. Опште расуло, не само у јадној Србији него по свем земном шару. И који се хришћани зову више не маре за Христа а камоли за Крстни Пут који у живот вечни води. Господе помилуј.+

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s