Драган Симовић: О ДУХОВНОМ ЈЕЗГРУ НАРОДА


 

 

(ДРЕВНА ЗНАЊА БЕЛИХ ВЕДСРБА)

 

 

Не може се поробити Народ, све док је јако Духовно Језгро Народа.

Искуство нам векова казује, и сведочи, да је, уистини, немогуће покорити и поробити Народ који чува и негује Дух, Душу, Биће и Суштаство Народа.

Дуго се, веома дуго, припрема и осмишљава покоравање и поробљавање Народа.

Најумније главе Непријатеља, најбољи саветници и највећи зналци Његови, из свију области Знања и Вештина, бивају окупљени око Замисли и Плана о поробљавању Народа.

Они помно прате и испитују, најпре Душу Народа, потом Биће Народа, иза тога Дух Народа и, на концу, Суштаство Народа.

У План о покоравању и поробљавању Народа, као што већ рекох, укључена је свеколика културна, интелектуална, духовна и стваралачка елита Непријатеља.

Народ се дуго и помно прати, снима, испитује, истражује и обрађује у свим областима, на свим пољима Духа и Стварања.

Поробљавању Народа претходи Умно и Духовно разарање, растакање Душе, Бића, Духа и Суштаства Народа.

Пре него што ће се поробити Народ, мора се разорити Његов Језик (и Писмо), Његово Предање, Његова Вера, Његова Повесница, Његова Поетика,

Његов Поглед-На-Свет.

Први насртаји и удари на Темеље Народа, одвијају се преко Језика (и Писма) и, кроз Биће Језика и Писма.

Наравно да је Непријатељ Народа веома Мудар и Лукав.

Па ће у Народ изаслати своје најврсније антропологе и етнологе, своје најбоље филологе и лингвисте, своје вештаке, вешце и вештице, који ће убеђивати Народ (аримански и рептилски лукаво!), да је добро кад у Биће Језика улазе туђице (туђинске речи), јер се тиме, тобож, обогаћује и оплемењује Сам Језик Народа.

Потом ће (изокола, опет лукаво!) казивати како би, зарад напретка и комуникације са иним народима (са светом!), било добро да се Писмо Народа (које ини народи не разумеју!) замени за нека писма и писмена која сви у свету (тобож!) разумеју!

Свака туђица убачена у Биће Језика јесте потајни отров убризган у Биће Народа.

Свака туђинска реч убачена у Биће Језика јесте клица неке будуће тешко излечиве (а некад и неизлечиве!) болести у Бићу Народа.

Са сваком туђицом убаченом у Језик Народа, пољуљани ће бити и Сами Темељи Народа.

Преко Језика и Писма упоредо са насрће и на Веру, Предање и Повесницу.

Све се, из Потке и Основице, преокреће и мења.

Духовно Језгро Народа већ бива нападнуто, начето и разорено.

Преокренула се Поетика, преокренуо се Поглед-На-Свет, преокренула се Вера, Повесница и Свест, и Биће је Народа, гле, већ тежак болесник којему у овоме свету више нема лека!

После овог чина, више и није потребно никакво додатно (рецимо, војничко!) освајање и поробљавање Народа, будући да је Народ већ одавно освојен, поробљен и покорен, а да ни Сам није бивао свестан тога!

Кад Народ почне говорити језиком Непријатеља; писати писмом Непријатеља; мислити главом Непријатеља; осећати срцем и душом Непријатеља; прихвати културне и духовне вредности Непријатеља –

 јасно вам је, зацело, да је Народ одавно престао бити Народ!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s