Спасавајмо Лепоту,

да би Лепота

спасила нас!

 

Ако не спасимо

 и не сачувамо

Лепоту у нама –

 

у Души нашој,

 у нашему Бићу

и Суштаству –

 

онда ће, зацело,

нестати Овај

Свет!

 

Нестаће тада

 и снови наши,

које смо сневали –

будни! – 

још пре рођења

својега.

 

 

Песничка разјасница.

Никада не заборављајмо да смо бића Светлости!

Ако тога бивамо свесни из дана у дан, из часа у час, онда нас никада не могу поробити синови Таме.

Не дозволимо да Тама продре у наше мисли, у наша осећања, у нашу Душу, у наше Срце, у наше Присуство!

Удишимо Светлост; издишимо Таму!

Светлост на очи улази у наше Биће; Тама на очи излази из нашега Бића.

Ми се Светлошћу хранимо на свим пољима, на свим  ступњевима бивствовања –

преко Ваздуха, преко Воде, преко биљне хране!

Нека наше мисли буду Светлост; нека наша осећања буду Светлост; нека наше речи буду Светлост; нека наша дела буду Светлост; нека наша љубав буде Светлост!

Ми, Бели ВедСрби, Стриборјани,

Потомци Сварогови,

љубимо једни друге –

свим Бићем, свим Суштаством и свим

Присуством својим!

Никада не заборављајмо да смо бића Светлости!