Драган Симовић: О ЗНАЊУ КОЈЕ ЧОВЕКА ОСЛОБАЂА


 

 

 

Знање човека чини Богом.

Незнање човека чини животињом.

Знање човека чини бесмртним.

Незнање човека чини смртним.

Знање човека чини неустрашивим.

Незнање човека чини страшљивим.

Отац свих греха, и Мајка свих порока –

јесте незнање!

Ово су стихови древног ведсрбског песника, урезани и урисани на буковим таблицама, пре тридесет и седам векова.

А као да су данас резани и рисани!

Ми живимо у времену када светом влада незнање.

Звучи противуречно, можда, сулудо и бесловесно, али је истина сушта, да је данас у свету мање суштинских и суштаствених знања, него икада раније у повесници човечанства.

Техничка и технолошка знања нису никаква знања.

То су знања робота, рачунара, строја.

Та знања не вреде ни жижљива боба!

Ни информације нису знања.

И то је ствар ове направе којом се служим, у овоме часу, док вама исписујем и прослеђујем ово песничко писаније.

Која год знања да поменемо у савременом свету, сва су та знања под знаком питања.

Сва су та знања варљива, непостојана и сумњива.

Сва та назови знања савременог света –

јесу пуке претпоставке, пука нагађања.

Ничег ту извесног ни суштаственог нема!

Знање је само оно Знање које човека води ка Створитељу, ка ПраБићу, ка ПраСуштаству.

Знање је само оно Знање које човека обесмрћује.

Знање је само оно Знање које ослобађа човека свих веза и уза за трулежни вештаствени и материјални свет – за свет сенки и утвара!

Знање је само оно Знање које ослобађа човека свих предрасуда и опсена, свих омаја и варки – Знање које човека чини бићем слободним и суштим.

Знање је само оно Знање које води човека до познања Љубави као највеће Силе, као највишег и најбитнијег Дејства у свим видљивим и невидљивим световима.

Знање је само оно Знање које преко Срца и Душе прелази у Стваралачко Осећање.

Јер, тек у Стваралаштву и Стварању, човек се од животиње уздиже до Бога, постајући и бивајући

Богом-у-Богу!

Свет је поробљен због незнања.

Србија је у ропству зарад незнања.

Сва страдања србска последњих векова јесу због незнања, и само због незнања!

Да смо у Знању, и да живимо Знања, не бисмо ропства допанули.

Сва она знања, којима се дичимо, падају у воду, ако се ми можемо купити и продати!

Човек од Знања – нити се продаје, нити купује!

Он је као стена – постојан и стамен.

Он није би богат ни сиромашан; он, напросто – јесте и бива!

Он живи да би стварао, и ствара да би живео са сврхом и смислом.

Ако човек не живи са сврхом и смислом, онда он и не живи!

Живот без сврхе и смисла јесте илузија илити опсена живота.

Људи који живе без сврхе и смисла јесу себични и саможиви.

Себичност и саможивост, грабеж и отимачина јесу одлике бесловесна човека; човека који у својему незнању, у својој тами, у својим опсенама, умишља да је неко и нешто, иако у дубини својега бића слути и наслућује, да је нико и ништа, да је сенка и утвара.

Само човек од Знања може бити узвишен и племенит, несебичан и пожртвован.

Само човек од Знања бива одговоран пред Богом, пред Природом, пред Животом и пред ближњима.

Одговоран човек јесте онај човек који одговара Богу, који слови са Богом и који као одговоран

 бива Једно-у-Богу.

Човек од Знања јесте Стваралац.

Човек од незнања јесте потрошач.

Потрошачко друштво јесте друштво паразита и дебила.

Велики Рептил, којега још зову и Велики Брат, ствара планетарно друштво паразита и дебила.

Друштво паразита и дебила јесте друштво успаваног крда и чопора које само себе води на кланицу.

Људи су тако дубоко пали у незнање, да већ и не знају да постоји Знање!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s