Драган Симовић: ОТВОРЕНО ПИСМО АЛЕКСАНДРУ ТИМОФЕЈЕВУ, ДИРЕКТОРУ СТУДИЈА Б


ОТВОРЕНО ПИСМО АЛЕКСАНДРУ ТИМОФЕЈЕВУ, ДИРЕКТОРУ СТУДИЈА Б

 P1170732

Драги Господине Тимофејев!

Пратим Ваш новинарски и стваралачки рад одавно, још од раних деведесетих година, када сте неустрашиво, као млад и професионалан новинар (репортер са тргова и улица београдских), живо и сликовито обавештавали јавност о протестима студената у Београду.

Веровао сам у Вас, и имао сам поверења у Вас, све до скора, све до ових дана!

Веровао сам Вашој Словенској Души, Вашој Руској Души; веровао сам Вам као потомку Белих Руса; као потомку Племенитих Руса.

Још сам од детета Русе и Србе доживљавао као Један Народ; Један Народ који је Игром Случаја (мада знам да Случај не постоји!), који се зове ватиканско-германска Завера против Словена, политички и географски раздељен.

Верујте ми, да сам све до данас веровао, да ћете Ви, управо Ви, обавестити јавност у Србији, сликом и речи, о дешавањима на београдским трговима, на београдским барикадама.

Гледао сам, вечерас, пажљиво и одговорно, све информативне емисије Студија Б, и, на концу свега, био сам и разочаран и тужан због Вашег односа, Господине Тимофејев, према овим честитим и племенитим Србима и Србкињама, који бране Косово, бране Устав и бране Србију на београдским барикадама.

Знао сам, унапред сам знао, да друге београдске медијске куће, о овоме догађању, неће обавестити јавност, јер у њима раде персоне (не индивидуе, а још мање личности!) које се лако продају и купују.

У скоро свим београдским медијским кућама раде персоне без Етике, Естетике и Вертикале; персоне без своје животне и философске Поетике, без својега философског погледа на свет, без својега става и мишљења.

Знао сам то, заиста!

Али сам, не знам зашто, веровао у Вас!

Био сам, из неког разлога, и уверен и убеђен, да сте Ви нешто друго, да сте посве другачији, да не припадате томе несоју балканских србомрзаца, русомрзаца и словеномрзаца!

Жао ми је (ово вам из своје Словенске Душе казујем), што сте се својим ставом, својим понашањем, ових дана, сврстали у редове оних који не заслужују ни да им се имена спомену!

Наша дела најбоље и најлепше сведоче о нама.

 

Братски словенски поздрав од србског песника!

 

Драган Симовић

 

У Београду, 8/9. априла 2013. године.

One comment

  1. Соко са Велебита

    Е , мој драги ПесниОче .Све ове дане провео сам на Тргу Слободе, и на крају синоћ, испред такозване владе . И увек исти. Немој да му замераш . Студио B. је веома далеко од Трга Слободе, а далеко су и његови гени . Изгледа да је време учинило своје, или су гени били веома лоши , а можда и једно и друго ,
    нешто јесте . Али, зато , са нама је био један други његов колега из Новог Сада. Па зар не знаш да је Нови Сад много ближе Тргу Слободе од његове “ куће“. А то је Велики човек ,који се зове, Милорад Црњанин . Њему није било ни тешко ни хладно ни далеко, да дође из Новог Сада и да буде са нама, и да каже шта мисли, и о овој власти, и о овој европи.

    Али, драги ПесниОче, ја сам у једно сигуран, а то је, да “ прозвани“ никада, нити је чуо а камо ли прочитао и једну твоју Песму .То су Песме које имају космичку моћ , али само за БедСрбе и ВедРусе ! Ако се тако нешто и догоди , па он прочита неку од многих твојих Песама, можда би његови гени почели да се буде ? Можда би се то догодило и са такозваним или самозваним србима ?.

    С Богом.

Оставите одговор на Соко са Велебита Одустани од одговора

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s