Јово Даничић: Препуцавање власти и цркве


3980903563847dacic

Пре неки дан Слободан Антонић објавио је чланак у коме запажа да кампања око Косова, то јест да се прихвати „бриселски папир“ иде у пакету са организованом хајком на СПЦ. Текст је описао оно што свако разуман уочава – временско поклапање притисака на Србију да прихвати сецесију Косова и кампању против СПЦ која би могла бити окосница отпора томе. Но професор избегава да каже да ли је грех који се приписује епископу СПЦ реалан или је буквално све медијски спин.

Истина је, да како Слободан Антонић наводи, бриселски и нато таблоид Блиц одрађује посао за актуелну власт, мада можда сама власт то није тражила, но знало се и пре потписивања какав ће став црква по том питању имати. Некако баш уочи одласка или нешто мало раније, наше делегације у Брисел, где је по речима саме делегације било тешко и мучно, но они су се ипак „изборили“ само још да схватимо за шта су се изборили, дакле некако уочи свега тога креће кампања Блица у којој се епископ Качавенда доводи у везу са педофилијом, хомосексуализмом, па чак и убиством једног младог богослова.

Месецима Блиц тврди да поседује компромитујући порно снимак и на крају некакав снимак бива објављен. И сам професор Антонић запажа да снимак нити је компромитујући, нити се на основу њега може утврдити ко су дотична два актера самог снимка.

Међутим, оно што сам професор ипак не зна, или се прави да не зна, јесте факат да епископ Василије Качавенда има репутацију, и у самој цркви и код верног народа и оних који су „упућени у те послове“, хомосексуалца, и то не без основа и не на неком локално зворничко-тузланском нивоу. Дакле то је била јавна тајна у нашој цркви.

Много је тежа ствар, што већина црквених људи и клирика и верника има и мишљење и став да је дотични епископ заиста хомосексуалац, од свих наклапања бриселских таблоида па и Блица. Није мали број богослова који се „опекао“ о владику Качавенду нити је мали број свештеника којима је његова склоност непозната.

Дакле одбрана Антонића којом се доводи у питање веродостојност оптужби за хомосексуализам овог епископа није убедљива. Но Антонић сигурно не би био у недоумици по овом питању с обзиром да јесте интелектуалац, када би макар мало био близак својој цркви јер би неминовно имао прилику да и сам лично чује од клирика и богослова мноштво горких сведочанстава о лику и делу нашег владике Качаведне. Надамо се да је Антонић крштени члан Цркве и да разуме о чему причамо. Желимо и ми да критикујемо власт и Блиц, али шта ако су таблоиди у праву. Истина нас једина може ослободити.

Бесмислено је бранити епископа СПЦ од онога од чега се ни сама Црква не брани. При том је у тој наводно „маестралној“ одбрани, заправо и није бранио СПЦ и Качавенду већ нападао власт и медије, или пак настојао да себе представи као морални ауторитет.

Истина је пак да је владика Василије Качаведна уствари морално најслабија карика СПЦ и да су бриселски таблоиди просто искористили ту најслабију карику да би како примећује и сам Антонић значајно ублажили традиционално оштар став СПЦ по питању Космета. Као што смо видели бриселски таблоиди су и успели у томе.

Шта се тиме постигло?

Народ је свакако у стању летаргије и да би реаговао мало, или мало више, потребна је нека емотивнија провокација. Летаргичан народ није заинтересован више ни за одбрану Косова, које је под окупацијом али ни за ЕУ интеграције које су на „дугом штапу“. Целу деценију истјазаван између Косова и ЕУ интеграција народ је „оладио“ и од једног и од другог. Мука ми је и од „патриота“ и од „европејаца“ који експлоатишу обе приче и манипулишу народом. Ипак Косово је ако ништа друго нешто што смо имали и нешто за чега смо емотивно везани за разлику од ЕУ. Самим тим пре се ипак некако реагује по питању Косова. Но како се реагује и колико млако видели смо протеклих дана и месеци. Можда је највећа корист од свега овога што ће остати у народу и туп „косовски бол“.

Међутим ако ико да елан народу да реагује озбиљније то ће управо бити власт. Сукоб који су бриселске газде изазвале између СПЦ и власти може бити иницијална каписла за српски инат. Мислим да препуцавање представника власти са владикама ма какви они били неће донети ником добра, а нарочито овој власти. Овај инат се већ огледа и у појављивању двојице значајних епископа СПЦ на протеклом митингу, што је свакако велика храброст. Јер је сад врло вероватна таблоидна кампања против њих – „попљувавање“ по новинама и измишљање некаквих афера.                                                                                                                                                                                                   

И сам сукоб на релацији СПЦ-Држава је траљав и без елана са обе стране. Јасно је и једнима и другима да се Срби слабо шта ту питају око Косова. Црква већ по природи својој мора да брани Косово, власт пак мора да докаже своју способност да се одрже на власти а то значи подршку Запада. Но нити црква озбиљно мисли да су српске власти заиста у могућности да нешто одлучују, а камоли да сносе одговорност, одговорност је овде буквално пала као лутрија на тренутне властодршце, по речима самог епископа СПЦ да је неко то морао да потпише, а ови су се „усрећили“ што су управо они дошли на власт у моменту кад је то требало потписати. Нити пак власт много замера цркви на њеним ставовима око Косова, ако већ и није присталица небеске Србије и сама је свесна да је земаљска вредност Косова неизмерна претежно у рудним богатствима мерена, а ту је и идентитет нације као културолошки феномен. Тако да је то испало као неко „ритуално“ размењивање неких речи којима се замерају једни другима. Дакле црква каже ми морамо да вам кажемо да ово нисте смели да потпишете иако сте вероватно морали, а држава опет враћа – сад сте се сетили кад је све завршено, што се нисте бунили кад је Тадић владао и договорио преговоре „Приштине и Београда“ којим се реално признаје независно Косово.

Туцић се шокирао а Ђорђевић изнервирао!

Од суптилности тренутне власти и њеног осећаја за историјски моменат, за тренутак кад шта и коме рећи зависи колико ће и у којој мери испровоцирати народ. С обзиром да су се мање више сви наши властодршци до сада понашали сатрапски и без тих финих осећаја за таласање маса за очекивати је да ће управо власт испровоцирати народ као што је то учинила и претходна гарнитура на власти.

Коме је заиста потребан од наших властодржаца некакав тобожњи верски аналитичар Живица Туцић, или Мирко Ђорђевић ? Они нису верски аналитичари они су сорошевски антицрквени пропагандисти, као што су некада постојали неки комесари који су се „бавили“ борбом против вере и традиције.

Зар наш вицепремијер Вучић није сам у стању да се одбрани од епископа Атанасија и Амфилохија, него истура Мирка и Живицу? Или то пак Запад преко својих сорошевских инсталација закувава сукоб на релацији држава и црква, са поентом кампање против цркве.

Замислите Туцић се шокирао зато што је митрополит Амфилохије на молебну убацио молитву за упокојење владе. По Туцићевом резону ове речи Амфилохијеве су у најмању руку терористички акт једног страног држављанина. Истина Туцић то није рекао али је управо то инсинуирао када је казао: „Молитва за упокојење може се рећи за оне који више нису живи. То је један израз који се помиње у опелима и поменима. За некога живога се не може рећи да се моли да буде упокојен. Мени је ова изјава просто шокантна. Не знам шта бих друго рекао. Није смело до ње да дође, превише је тиме речено и мислим и није смело тако да се каже. Неко би ово могао ово да протумачи да се позива да неко више не буде на власти и у животу. Ја сам исувише изненађен оваквом изјавом да бих могао да коментаришем шта је митрополит у ствари хтео да каже“ Даље он каже да је „Београд територија београдске архиепископије, значи патријарха и ма који епископ из друге епархије требало би да има сагласност да на територије београдске архиепископије нешто каже или пак да обави неки црквени обред. Црква сада дугује објашњење како је до овога могло да дође и да нам разјасни такве речи и учествовање митрополита Амфилохија на овом скупу“, закључио је Туцић „генијално“ и показао свима у Србији да је највероватније и сам на платном списку бриселских таблоида.

Ђорђевић се пак толико изнервирао да је поручио цркви у име државе да ће држава због изјаве Атанасија епископа о покојном Ђинђићу остати у затегнутим односима са црквом. Искрено бих волео да чујем шта председник Томислав Николић и вицепремијер Александар Вучић кажу поводом ових изјава у име државе ова два назови верска аналитичара ? Да ли су ова два самозвана верска аналитичара можда добили неке ингеренције од Брисела које су изнад овлашћења које имају вицепремијер или председник ?

На крају што се тиче изјава Дачића који цркву саветује да се „врати на Косово“ или Вучића да се „Амфилохије кандидује на изборима“ оне су непримерене и само стварају инат код људи из цркве и народа. Знамо да је „српски“ оштро одговорити, али није време за препуцавање које ником не одговара, а нарочито овој власти која ради то са Косовом што ради. Не знамо ко их то саветује или они реагују у афекту и у инат, али им није то „добар посао“. Могли би да се опеку и изазову масовнију појаву српског ината, а то не би било као овај митинг у Београду на коме је било неколико хиљада мирних грађана. У памет се Срби и ви на власти и ви у опозицији и ви у цркви. Инат нам може свима доћи главе.

Видовдан

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s