Драган Симовић: О ВЕРИ СА КОЈОМ СМО РОЂЕНИ
Када кажем, да су сви наши богови, као и сви наши преци, у нама, заједно са нашим потомцима, онда је то објава из једне више Стварности, која се може осетити и доживети само онда када је човек у свом унутарњем божанском бићу, и када је усаобрежен и усаглашен са ПраБићем, са ПраИзвором, са Великим Створитељем.
Постоји Вера која је дубоко у суштаству нашега бића; Вера која је изван свих вера и религија света; Вера која се нигде у свету не може ни примити, ни стећи, ни преузети, ни научити.
Та Вера јесте основа и потка свега у свим световима, у свим бићима, у свим суштаствима.
Са том Вером ми смо створени и рођени; ту Веру ми носимо собом и у себи; и ми живимо са том Вером, чак и онда када нисмо свесни тога, чак и онда када то, из ових или оних разлога, не желимо да прихватимо, схватимо и освестимо.
Ту Веру живе наши преци, јер они имају развијена унутарња чула која су у нас савременика, а њихових потомака, посве закржљала.
Приметили сте, свакако, да о свему овде говорим у садашњем времену, и да нисам рекао да су ту Веру живели наши преци, већ да је живе!
Зато што је садашње време кључ и суштина духовног живљења; кључ и суштина сваког смисленог и освешћеног живота и живљења.
Смислену и духовну везу са својим боговима и прецима, можемо да успоставимо само онда када свет сазерцавамо у садашњем времену.
Сварог и Перун, Велес и Дајбог, Белобог и Свевид, Мокоша и Сербона, Лада и Весна јесу божанства садашњег тренутка, и само садашњи тренутак може бити Вечност, јер изван садашњег тренутка нема никакве Вечности!
И још нешто да схватимо и освестимо, а што се често превиђа у свету обмана, опсена и лажи.
Нису наши преци бирали богове, него су богови изабрали наше претке, изабрали нас, и изабрали наше потомке.
Све туђинске вере и религије могу бити овакве или онакве, али су оне туђинске!
А туђинске вере и религије јесу туђинске нашему бићу и суштаству, туђинске нашему светлосном запису.
Можда су туђинске вере и религије добре за те туђинске народе, али за нас нису!
Нису добре за нас, зато што нису наше!
И ту се свршава свака прича, свака распра, свако убеђивање.