Сви они који причају о уласку Србије у Европску унију, добро знаду да Србија никада неће ући у Европску унију.

Знаду поуздано да Србија никада неће ући у Европску унију, а причају лажи о Европској унији, зато што више не могу да живе без лажи, јер су рођени у лажи и умреће у лажи.

Све су наше приче о Европској унији давно већ испричане, и свако поновно препричавање тих давно испричаних прича, све више нас увлачи у таму и безнађе, и ми бивамо све слуђенији и бесловеснији препричавајући приче у које ни сами одавно не верујемо, а, можда, никада ни веровали нисмо!

Тешки душевни и духовни болесници, који не желе да признају да су тешки душевни и духовни болесници, одувек су имали такве приче које вазда, без престанка, причају и препричавају.

Наши политичари и јесу управо такви тешки душевни и духовни болесници, и цео свет види да су они тешки душевни и духовни болесници, само што ми не желимо да видимо да су они тешки душевни и духовни болесници.

Не желимо да видимо, зато што смо и сами исти такви тешки душевни и духовни болесници.

Онај који ствари сазерцава са становишта виших духовних светова, види Србију огрезлу у лажи.

Не само да су србски политичари огрезли у лажи, већ је и свеколики народ који бира такве политичаре одавно огрезао у лажи, и не жели да изиђе из лажи, јер му је лепо и лагодно да преживљава властите лажи.

Говорити србским политичарима да су бесмислене све приче о Европској унији, то је као слепом намигивати и глувом шапутати.

Напросто, постоје људи који су рођени као лажљиви и зли, и који ће заувек остати лажљиви и зли, јер их нико и ништа у свету не може поправити.

Оно што су наши Древни Преци знали, то ми сада изнова сазнајемо и освешћујемо, будући да смо се сасма удаљили од својих Древних Предака.

Наши су Древни знали, да ивер не пада далеко од кладе, и да врана никада неће да испили сокола!

Ако бисмо истражили светлосни запис, илити ДНК генеалогију, не само наших политичара и наше умишљене и отуђене културне елите, него и већине народа на овим просторима, онда бисмо схватили и освестили, да овај нараштај Срба има мало тога  заједничког са ведсрбским бићем, са Древним Србима Стриборјанима.

Све што је некад било племенито и узвишено, то се, песнички речено, преселило у више духовне светове, међу галактичке ВедСрбе, док је овде, на Земљи, остало само оно што се, из не знам којег разлога, стиди својега порекла и својих Божанских Предака.

Али, песник не би био то што јесте, када не би имао разумевања за свој посрнули Род!

Истина је, гле! да смо сви у овоме времену посрнули и пали, и да само заједнички можемо да се дигнемо и усправимо.

Желим да верујем, и морам да верујем, да ћемо сви заједно, и да ће свако од нас понаособ, у времену које долази, поново открити и ступити на ведсрбски Пут Светлости!