Драган Симовић: О КАЉЕЊУ СРБСТВА


P1200837

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ово је време каљења;

време кушања;

и време брушења Србства.

Све што није једро, здраво и сушто,

то мора отпасти од Србства.

Мора отпасти трулеж и шљака,

 и мора се снова претопити –

у пећи космичких

ведсрбских алхемичара.

Остаће само дивот-драгуљ,

само бесцен алем-камен,

само бесцен рубин-камен,

само бесцен смарагд-камен;

остаће само

дијамант од Србства.

 

02

Србство се сада ватром куша.

Куша се ватром – огњем живим!

Не може се свако сврстати мед Србство;

не може се свако Србом звати.

Зна се – ко је ко;

и зна се – шта је шта!

Прошло је време,

када је свака рђа,

када је свака поган,

 када је свака фукара –

могла Србином да се назове.

 После овог брушења и каљења

(каљења у пећи огња живога),

само ће дијаманти Србства засијати,

 само ће расни Србин заблистати.

 

03

Оно што је срж и једро Србства,

оно што је језгро и суштаство Србства,

то не слуша више србске кнезове и вође.

Не слуша их, а и не поштује, јер зна,

да су србски кнезови и вођи –

највећи изрод од изрода.

 

04

И знам, да ће, после овога,

 после пошасти и погрома,

Србство изнова да васкрсне,

и да се узнесе над ине народе.

Над ине народе, под звездама.

Под звездама, на Путу Истине.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s