Драган Симовић: МОРАМО БИТИ БОЉИ НЕГО ШТО ЈЕСМО!
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Ко је издао Србство и Србију?
Сви смо одреда, на овај или онај начин, издали Србство и Србију.
Издали смо, зато што нам је издајство у крви, у мислима, у осећањима, у сновима.
Од свега на свету, и у животу – издајство нам је најмилије!
Ми се дичимо, ми се поносимо, ми се гордимо издајством својим – издајство је за нас, од давнина, највећа врлина наша!
Нема народа, нема племена, нема рода, којему је издајство тако мило као нама што је.
С нама се, по издајству, по невери, по кривоклетству, нико у свету поредити не може!
02
Од десеторице Срба – деветорица ће, зацело, издати.
Издаће, док трепнеш!
Слабићи смо, кукавице, страшљивци, никоговићи – зато и јесмо издајице.
Не умемо вредно, узвишено, дивотно и племенито дело да створимо, али да издамо, и да се продамо – то нам је животна поетика, то нам је животни поглед на свет, то нам је животни сан!
Најпре ћемо издати себе, па онда све одреда.
Нема тога брата и друга кога ми издати нећемо!
Још се питамо, још се чудом чудимо, зашто нас тако презире свет!
Та, ко ће да нас, овако јадне, кривоверне, кривоклетне и никакве, цени и поштује?!
И чиме смо то заслужили да нас ико поштује?!
Издајнички пород никоме не треба – служи само за једнократну употребу!
03
Још сам са двадесет година видео и освестио, да је сваки трећи Србин доушник.
Да у свакој србској породици има макар један који потајно сарађује са Удбом и Озном.
Дојављује своје ближње – муж жену, жена мужа, отац сина, син оца, брат брата, и сестра сестру.
Такви смо, и стидим се што смо такви.
Жив ме срам поједе због тога што смо тако јадни!
Од срама и стида некада не смем испред огледала да станем; јер ми се све чини, да ћу тамо негде у дубинама огледала, видети, у очима својим, сва издајства наша, минула и будућа!
04
Зашто смо такви, и зашто смо тако издајству склони?
Знам, али ми је тешко и мучно да одговорим.
Не вама, већ себи!
Знате и ви, но, и вама је, као и мени, тешко и мучно да на ово питање одговорите.
Стид вас је, као и мене што је стид.
Зато и шутимо – због стида!
05
Ја знам да међу вама има дивних и дичних Срба и Србкиња – зато се вама и обраћам; зато само и пишем за вас, на овоме сајту.
Престао сам, од пре неког времена, да пишем за сајтове
где сваку моју песму, где сваки мој чланак, где сваки мој лирски запис, душмани и врази наши, на нож дочекају!
Има их тушта и тма!
Има их ко кусих паса!
Има србомрзаца међу Србима – канда их је највише међу Србима!
06
Ја знам, заиста знам, да међу вама, читаоцима мојим, има дивних и дичних Срба и Србкиња – та, управо се стога и обраћам вама!
Обраћам се вама, зато што знам, да је и вама тешко, као и мени што је, због издајства нашега.
Ви ћете ме разумети, као што и ја вас разумем!
Стидим се и срамим због србскога јада, због беде наше србске, због свеопштег издајства нашега.
Знам да се и ви стидите и срамите.
То добро знам!
Али, ми смо мањина; ми смо она једва приметна мањина!
Издајство је свуда око нас.
Чим пређемо кутњи праг, већ смо се обрели у вртлогу свеоштег издајства.
Свеопштег издајства, и свеопште грабежи и отимачине.
Србин од Србина граби и отима; Србин Србина сатире и затире.
Такво је данашње стање у Србству и Србији.
То је наша слика и прилика.
Има ли лека томе?
Има, али не овде на Земљи, већ горе –
у Акаши, међу Глактичким Србима, у Галактичкој Србији!
07
Нека је моје име на води записано!
Не жалим због тога.
И нека су сва наша имена на води записана!
Када будемо били бољи, имена ће нам се писати мед звезданим јатима.
Једва чекам да све ово прође.
Да све ово на Земљи прође, и да некако доспем до Галактичких Срба.
Где нема издајства, где нема кривоверства, где нема србских изрода.
Што желим себи, то и вама желим!
Проћи ће све ово и, нека што пре прође – нека се једном сврши!
Можда ће у следећем животном току, у следећој инкарнацији – све бити боље, и лепше, и дивотније.
Можда ћемо се поново родити – као Богови!
Ако заслужимо, наравно!
08
У Србији сам живео као туђинац на земљи туђинској.
Од двадесете године носим жиг и печат народног издајника.
Био сам обележен већ са двадесет година, као народни непријатељ.
За ондашњу, као и овдашњу власт, бејах био неподобан и непожељан!
Ваљало је све то издурати, преживети и, живети.
Борио сам се како сам умео, знао и могао.
Знам да је и вама тако или слично бивало.
Али, преживели смо и, живи смо!
09
О издајству србском писах, као што сте већ приметили, у првом лицу множине.
Ви ћете разумети зашто писах у првом лицу множине.
Да бисмо се сви постидели и посрамили и, да бисмо се потрудили да будемо бољи него што јесмо.
Морамо бити бољи; морамо бити лепши, паметнији и мудрији!
Дужност нам је да будемо бољи него што јесмо – то нам је света дужност!
10
Има вас дивних и дичних.
Без вас, дивних и дичних – Срба и Србкиња – не би ни мене било!
Не бих имао разлога да обитавам у Србији, у свету овоме.
Ви ми дајете снагу, као и ја вама и, ви ме, на разне начине, спасавате!
11
Пре неког времена, срете ме, у граду Панчеву, један човек, и рече ми: Симовићу, да си са нама, био би господин песник!
Како то? – питам га.
Па, имао би све; али ти нећеш са нама; ти хоћеш да србујеш!
Не само што нећу, већ и не могу! – одговорих му.
Не могу, јер нисам рођен за то – додадох.
12
Нисам хтео и умео да се продајем – зато и живим као просјак у земљи Србији!
И нека сам просјак – шта марим!
Проћи ће све, јер све је и иначе пролазно, крхко и трошно.
Вечна су само дела наша која у Љубави творимо!
Јер, кад напустимо овај свет, тамо камо путујемо – само ће нас пратити дела наша која смо у Љубави творили.
И, ништа више од тога.
Ништа више од тога, јер све друго јесте – само привид, варка, омаја, опсена и сан!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Zaista svako od nas mora biti bolji nego sto jeste,mora to pronaci u sebi,jer jedino tako moze sebi pomoci.Ovaj svet je svet gde svako svakoga kusa,svet sumnje.Mogli smo lako doci do sladosti ovog sveta,prilike su bile ali nismo mogli,jer zakon u nama je bio jaci.To je zakon koji nas je blagoslovio i podario nam svhu sa smislom.Ne postujuci taj unutrasnji zakon sami sebe bi ponistili i izbrisali,a svakoga dana te neko kusa preko reci pune sumnje.Mnogo je tesko bilo doci do svega ovoga,puno borbe sa svima,pa cak i sa samim sobom,ali u tom putu mozes istrajati ako se prepustis svojoj veri svog srca,i tek tada mozes osetiti svoju slobodu.Zaliti za necim sto je bilo nema svrhe,tako je trebalo da bude,zato svako treba da bude svestan svoje odgovornosti,da bi mogo da ide na bolje.Nasa dobrota je toliko velika da nekada sami sebe mucimo kroz nju.Moramo da naucimo granicu i da znamo kada treba da kazemo da a kada ne.Ako ti treba ruka pomoci dacu ti dve,ali ako je iz srca,a ako nije necu ti dati nijednu pusticu te,to ce biti za tvoje dobro,moras da naucis sam da se boris,da bi postao covek.A to je nesto najvaznije sto mozes postati.Pusticu te da padas da bi progledao i da bi video sa koje visine padas,a ujedno ces i ti meni pomoci da kroz tvoj pad,dok te budem gledao,naucim da cvrsto stojim na svojim nogama.Jeste tesko,ali to je pad za tvoje i za moje dobro,pad iz koga se uci i vaspitava.Ovo je svet sumnje,a sumnja rusi veru,brise je kao gumicom.I zato ne smes sumnjati u sebe,moras biti uvek sa svojom verom,tek tada ces videti pravi put,put na kome ces dobiti sve ono sto je tvoje srce tajno zelelo,tada ces postati pobednik.Kada neko sumnja u tebe,on tada tebi nedaje nista,ni mrvicu bozanske svetlosti,a od tebe non stop trazi da ga obasipas svetloscu,to mnogo zna da boli.Sumnja jako boli,a kako li je tek bogu,kada svi sumnjaju u njega.Moramo se osloboditi sumnje,jer je to najveca kosmicka bol.
Puno pozdrava!