Драган Симовић: О ДАРОВИМА ДУХА СТВАРАЊА
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Буди као Сунчев зрак, који свуда дође и кроза све прође, а никада се не испрља.
Живи као Сунчев зрак: не везуј се за пролазне и пропадљиве ствари овога света, већ путуј, и само путуј, кроз бескрајна пространства вечнога Живота!
Буди као Сунчев зрак – да све обасјаш, и да свако осети топлину, топлоту и светлост твоју, а да те нико ухватити и поробити не може.
02
Живи за Љубав, па ћеш и живети од Љубави и у Љубави.
Оно што сневаш, мислиш, осећаш, говориш и чиниш – то ћеш и бити!
Ти си оно што сневаш, мислиш, осећаш, говориш и чиниш, а изван тога остаје само оно што је пропадљиво и трулежно, што се мења као одело или као возило.
Твоје видљиво (физичко) тело јесте само пролазно возило које има свој рок, али ти ниси то – ти си само Божанство иза обзорја свих збивања и догађања у свету привида и опсене!
03
Не очекуј, и не захтевај никада од људи, да те поштују и цене, јер ти због тога и ниси дошао на овај свет.
Ти се понашај и живи тако као да те у свакоме тренутку будно мотре недремљиве очи Бога Створитеља, и да за свако дело твоје, у свакоме тренутку, следи одмах –
или казна или награда Божја!
04
Не лупај главу о томе куда иде овај свет, куда и камо путује човечанство!
Ако сви руше – ти гради; ако сви уништавају – ти стварај; ако сви убијају – ти васкрсавај!
Бог ће имати Милости за свеколики људски род, само због једног јединог Човека –
који ствара, ради, чини, дејствује и живи
по Закону Божјем.
Један једини Човек, који је саобразан и усаглашен са Богом СвеЖивота, биће претежнији од милиона и милијарди оних који не поштују Закон Божји.
05
Људи су крхки, слабашни, немоћни, бедни и ништи – зато и греше.
Ако су твоја дела мила и драга Богу, немој се надимати и гордити пред онима који од Бога нису добили дарове твоје.
Тебе је Бог благословио даровима за чињење дивотних, племенитих и узвишених дела –
и што те Бог више љуби мимо друге људе,
Он ће самим тим, истовремено, и бити строжи Судија
према теби, за сва кривотворства твоја.
Што више знаш, умеш и можеш, тиме и све одговорнији биваш пред Богом.
Они који чине у незнању – прашта им се; али теби, који знаш, и живиш у Знању, па свесно и намерно грешиш – ти ћеш тек све скупо платити, једнако и за њих,
а и за себе!