Драган Симовић: Живи Бог у нама


P1200813

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Лако је некоме рећи: буди добар; чини добра дела!

Али, то није тако једноставно.

Штавише, тешко је бити добар.

Да би чинио добра, племенита и узвишена дела, мораш да имаш потпору у вишим духовним световима.

Мора неко да ти припомаже од виших духовних бића.

И не само то, већ и ти сам мораш бити предодређен за добра и племенита дела.

Мораш бити рођен за добра дела!

Кад кажем, мораш бити рођен за добра дела, онда, у том случају, не мислим само на генетику, већ и на нешто што је иза и понад генетике, што је с ону страну свега појавног и сазнатљивог, што је мета-генетика.

То нешто што је с ону страну јесте светлосни запис.

И то није од биолошких предака, то је од Божанских Предака; од Божанских Предака које си ти сам бирао кроз многе животне токове, кроз многе галактичке, космичке и земаљске кругове рађања, умирања и поновног рађања.

 

02

Сви смо ми склони да олако изричемо суд о некоме, или о нечему.

Увек сам се покајао кад год сам, на брзу руку, изрицао  било какав суд о некоме или о нечему.

Поготову о некоме; о некоме од ближњих!

Вазда бих се, како наш народ каже, угризао за језик после сваког, на хитру руку, изреченог суда.

Уствари, ја сам тада изрекао суд самоме себи.

Себи сам судио, и пресудио!

Схватио сам, још у младости, да је тешко бити добар; да је човеку потребна чудесна духовна снага, из виших божанских светова, да би могао да чини племенита и узвишена дела.

Без те снаге из виших божанских светова, човек сам по себи уопште није кадар да чини добра дела.

Ово, рецимо, не знају позитивистичке и материјалистичке науке.

Ово не зна ниједна од званичних наука: психологија, философија, етика, естетика, социологија, педагогија, антропологија, карактерологија и, све листом науке, поднауке, научне гране и научни огранци.

Да скратимо: ово је страно свакој савременој западној позитивистичкој (сувислој) мисли!

Штавише, ово је страно и неким религијама, јер сам давно приметио, да и образовани људи из неких религија (није важно да ли ових или оних!), олако, на брзу руку, изричу суд о суштом човеку, осуђујући га и кажњавајући на разне, некад и сурове, начине.

 

03

Сваки је човек добар онолико колико је доброте примио из виших духовних светова.

Рекли смо да за везу са вишим духовним световима, није пресудно наслеђе земаљских предака, већ, превасходно, наше лично (онострано) наслеђе.

Оно што смо ми кроз многе животе, кроз многе животне токове, кроз многе векове и светове, чинили сами са собом; оно што смо, и како смо, радили на самима себи, кроз тисућлећа и еоне.

 

04

Бесмислено је рећи некоме: буди добар!

Зато што би и он сам, можда, желео да буде добар, али не може, не да му се!

Мени су многи, које сам на свом животном путу сусретао, управо то и казивали.

Један ми је човек овако сведочио:

Ја желим да будем добар, да чиним добра дела, али ми се не да, ма шта ја предузимао!

И ја сам због тога веома несрећан и очајан.

Често не могу да спавам због тога.

Увек се изнова и изнова кајем што, уместо добрих, чиним лоша дела.

То је напросто јаче од мене!

 

05

Истина је, да човек сам по себи не може да чини добра дела.

И овај сушти човек је у праву, са свог становишта, из свог угла посматрања.

Јер, добра, племенита и узвишена дела не чинимо ми, сами од себе и сами по себи, већ добра, племенита и узвишена дела чини наш Бог кроз нас, из нас, и нама.

Ми смо само оруђе нашега Живога Бога.

Ми смо само продужена рука Божја.

Ми смо само Божји канал.

Ми смо само Божје глазбало, само Божја музикална справа.

 

06

На свакоме од нас, понаособ, Бог изводи једну од мноштва својих дивотних мелодија.

Кроз нас свирају звезде, сазвежђа, звездана јата, сунца, планете и сви ини светови.

Свако је од нас по једна дивотна космичка и правасељенска мелодија, која је једном и за сва времена уписана на поткама вечности и бескраја, у Језгру звезданих јата, у Суштаству Мајке Акаше.

 

07

Тешко је бити добар!

Али је наша света дужност, да се трудимо, да се вежбамо – из дана у дана, из часа у час – да бисмо могли да чинимо добра, племенита и узвишена дела.

Сами од себе, и сами по себи – то не можемо!

Но, Живи Бог у нама, из нас, и нама, то вазда и увек може!

Колико је Бога у нама, толико је и доброте над нама!

Ово је моје лично, животно и песничко, искуство.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s