Стари Словен: ТРАГАЊЕ


tamnava
 
 
 
 
Тамо негде је моја љубав,
тамо негде мене неко воли,
док ја овде у вртлогу времена
сневам загрљај – 
пољубац?
 
Силом прилика наше су душе растављене
али снагом воље и промишљу Богова,
биће опет спојене.
 
Богови и Богиње су тако одредили, 
да, када дође право време, 
стопи у једно такве две душе,
које су довољно дуго, 
једне од друге обитавале 
у овом модерном добу, 
где свако свакога гази и не гледа.
 
Тражимо слободно место под слободним Сунцем,
тражимо слободно место под сребрним звездама,
тамо далеко, где је човек човеку брат,
тамо далеко, где су скривене све усамљене душе.
 
Среће нема у градовима, у метрополама, 
никада је није ни било, 
већ увек само бука, смрад и расуло.
 
Можда такво место, за тиховање,
моја ВедСрбкиња и ја, ВедСрбин,
у овом свету не успемо пронаћи, 
али у неком наредном… ко зна? 

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s