Драган Симовић: Вера овог тренутка


P1200837

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Када говорим о вери својих предака, тада имам у свести веру коју осећам у овоме тренутку, веру која се мења и престварује из часа у час, из трена у трен.

Вера мојих предака – то није вера далеке прошлости, већ вера и освешћивање звездане, галактичке и космичке, будућности.

Кад кажем будућност, онда мислим на садашњост која у мене увире као будућност и у истом трену из мене извире као још недогођена прошлост.

Сварог, Мокоша, Перун, Лада, Весна, Световид, Сербона, Дајбог, као и сви ини богови и богиње мојих древних предака, јесу, истовремено, и моји сушти  савременици.

Они су свуда око мене, па и у мени – моји ближњи, моји сапутници, моји чувари и водичи!

Разговарам са њима, онако како разговарам са сваким од ближњих.

Некад им певам песме благодарне, а некад се, пак,  љутим на њих; некад сам радостан и усхићен са њима, а некад сам, опет, сетан и тужан.

Они ме схватају, појимају и разумеју, управо онако како и ја њих схватам, појимам и разумем.

 

02

Вера јесте жива вера.

Вера овог тренутка.

Вера се не може научити из књига; веру ти нико не може усадити; вера мора да се роди у теби, у твојему срцу и бићу, у твојему суштаству.

Праве, истинске и истините вере – нема у књигама!

Оно што налазимо у књигама – то је религија.

А религија је повезивање и везивање, урамљивање и ујармљивање, правилник и законик –

понашања, мишњења, размишљања, појимања, схватања и живљења.

Религија – то је задат живот!

Религиозан човек није слободан човек, није човек вечнога тренутка; религиозан човек јесте роб нечијих мисли и замисли које он прихвата као своје мисли и замисли, и тако самога себе држи у властитој тамници својега поробљеног ума.

 

03

Вера је исто што и живот.

Живот се – или живи, или не живи!

Како може вера да се објасни и разјасни умом?

Како може да се објасни и разјасни умом, оно што превазивали и надилази ум?

То је исто као када би сликар покушао да наслика тишину!

 

04

Слободан човек бива верујући човек, док поробљен човек бива религиозан човек.

Вера је биће слободе; религија је биће робства.

Верујући и религиозан чивек никада не корачају упоредо истим путем.

Први је отворен према звезданим јатима и свим световима срца, душе и духа, док је други затворен према свему томе, а усмерен само на једну замисао коју је прогласио за све у свему!

 

05

Ово је време буђења и освешћивања, време искрености и истине, време галактичке свести и свесности.

Ово је време умирања себичности и саможивости, и време рађања суживости и свеживости.

Време када ће сва бића несебично делити и давати; време када ће се деобом све ствари умнажати.

Што више будемо давали, све ћемо више имати за давање.

О овоме вечерас, возећи се кроз маглу и тмушу поред Дунава, разговарасмо Владан Пантелић и ја.

Оно што сам ја осећао, то је Владан потврђивао; и оно што је Владан осећао, то сам ја потврђивао.

Тако пробуђени и освешћени пријатељи разговарају.

 

06

Нека су благословени Зорка, Мира и Божидар!

И нека им се умножава оно што са ближњима деле!

Долази време, и већ је дошло, када ћемо сви давати и делити, и када ћемо сви имати довољно, па и више од тога!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s