(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Човек није само ово видљиво физичко тело; штавише, човек је најмање човек управо у том видљивом физичком телу.

Постоје виша животна, душевна, суштаствена, духовна и божанска тела из којих се и обликује видљиво физичко тело.

Човек не храни физичко тело само физичким тварима, физичком храном, већ то тело храни и много тананијим тварима из виших духовним и божанских светова – човек се храни и светлошћу, као и дејствима виших духовних и божанских бића.

 

02

Култ физичког тела, култ физичке лепоте јесте смрт човека, смрт цивилизације која је и створила култ физичког тела.

Пробуђен и освешћем човек мора да се уздигне изнад варљивог духа времена, те да себе сазерцава у галактичким и космичким пространствима као светлосно, духовно и божанско биће.

Само тако човек ће моћи да се оствари и испољи као галактичко, космичко, духовно и божанско биће, како у времену тако и у вечности.

Уколико се човек не узнесе понад варљивог духа времена, завршиће у ништавилу и бесмислу цивилизацијске каљуге као бесловесно и трагично биће.

Скончаће као биће без сврхе и смисла, које је у једном тренутку боравило у привидном свету, и заувек отишло незнано куда, опет без сврхе и смисла.

Без сврхе и смисла је дошло, без сврхе и смисла је неко време боравило овде, и без сврхе и смисла је отишло у таму безнађа и ништавила.

 

03

Ако човек не роди самога себе, онда је залуд и рођен!

Чему нам живот уопште, ако не родимо сами себе?!

Ако човек не роди самога себе, онда никакве разлике нема између човека и животиње!

Без рођења самога себе, без рођења човека у Духу Стварања, онда ни човечији живот није ништа вреднији од живота било које животиње!

 

04

Огромна већина савремених људи живи и бивствује једнако као и друге животиње: једу и пију, као и животиње; нападају и бране се, као и животиње; воде телесну љубав, као и животиње; спавају и глуваре, као и животиње.

Ретки су они, можда само три посто од свеколиког човечанства, који желе нешто више, лепше и боље од овога; који желе душевне, духовне и стваралачке садржаје; који трагају за сврхом и смислом својега живота.

 

05

Савремени свет јесте планетарна цивилизација робова.

Они који су све то осмислили, бивају невидљиви и недостижни.

Они из сенке повлаче конце; а светске владе јесу тек лутке у њиховом луткарском позоришту.

Милијарде робовова у свету ради за Великог Инквизитора, кога неки од милиоште зову Великим Братом.

Они будно бдију над свима вама, над свима нама, да се неко од вас, да се неко од нас, не пробуди и не освести.

Они се највише и прибојавају нашега буђења и освешћивања.

Ако је већ тако – онда се пробудимо и освестимо!

Будимо слободне, освешћене и самосвојне личности!