Драган Симовић: О вери и знању


P1210272(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Плашим се прејаких речи.

Речи које су опасније од мача.

Речи које секу, речи које убијају.

Стога одмеравам сваку реч, пре него што је изречем, пре него што ја напишем.

Али, деси се, некад, у неким тренуцима небудности, да ми се омакне прејака реч, због које дуго болујем, због које дуго болује и пати моја душа.

Знам да се то и другима дешава, знам да се то и вама дешава.

Свима нам се исто, или слично, дешава.

Стога се сви ми одреда, сви ми скупа, чувајмо прејаких речи!

Јер прејаке речи, које изговарамо и пишемо, стварају нашу карму за један будући животни ток.

 

02

Никада нисам начисто, да ли ми је важније знање од вере; да ли ме више спасава и штити вера или знање!

Некад дајем првенство вери, а некада знању.

Али, шта је вера? – питао сам се толико пута.

Вера је скривено знање.

Вера је дубоко, у нашем унутарњем бићу, скривено знање, којега нисмо свесни.

Знање из једног ранијег животног тока, из једног давно догођеног живота.

Знање које је у нама посејано још у праискони преко божанских предака.

 

03

Постоји древно предање о космичком семену.

О семену живота што је расејано планетама, сунцима,  сазвежђима и звезданим јатима.

То семе живота јесте вечан живот.

Вечан живот у нама, у свим бићима, у свеколикој творевини.

Има тренутака, кад наше видовито сећање, кад наше тајинствено онострано пра-сећање, сеже управо до тог семена, до првобитне клице из тог семена и, тада ми знамо, а не знамо да знамо; али, будући да не знамо да знамо – ми верујемо!

 

04

Шта је космичко семе?

Не знамо, а слутимо!

Слутимо да то могу бити честице Свести.

Да је Свест, истовремено, и узрок и почетак и последица свега.

Али, нити почетак има почетка, нити свршетак има свршетка!

 

05

Мојему бићу, моме срцу, ближа је вера од знања.

Мада има тренутака када сам и буквално распет између вере и знања.

Кад не могу да се определим, када пожелим да спојим у једно – и веру и знање.

 

06

Ови се лирски записи догодише данас, после разговора са Драгославом Бајагићем.

One comment

  1. Драгослав Бајагић

    Данас смо имали плодоносну размену мисли али нисам стига да покренем разговор о Даху и Праху (materiji i materijalu). Правим разлику између даха који је фина, невидљива супстанца и праха који је опипљив materijal погдан за обликвање. Ево и кратког текста где покушавам да изразим своје мисли:

    ДУХ – ДАХ – ИЗДАХ

     Човек је двокомпонентни систем. Од давнина верује да је осим праха саздан и од даха. Званична наука и њена армија научника која изучава нешто за шта тврди да је materija, тврди да је и човеково тело materijalne природе, док за дух, дах, душу тврди да је празноверица која не постоји. Покушава да објасни процес мишљења и природу мисли, али ни ту не успева да нам каже ни једне речи која би имала смисла. Изучава нешто за шта тврди да је тврда материја, и продревши дубоко у њу, нашла се запањена пред празнором. Пала је у амбис и не могже да се изкобеља из њега. Ти исти научници, који се сви до једног декларишу као безбожници, изненађени оним што не могу да виде, ипак тврде да су открили Божију честицу.

    Чудно је да међу њима нема и оних храбрих и часних научника који су се усудили да јавно кажу да Бог постоји. Изложени су дискредитацији и прогону у средини где сада делују, могу се чути само на интернету и слободним медијима. Већ се примећује бекство тих људи у средину где су добродошли да се слободно баве науком. Русија постаје за њих све атрактивнија. 

    Словенски народи и такви људи ће после коперниканског обрта обновити и продуховити науку ослободивши је квази префикса и ненаучног талога. Велику помоћ том преокрету даће и аматери који су борци у првим редовима за ослобађање науке од заблуда које гуше креативне људе и идеје. 

    ДАХ И ПРАХ
    materija i materijal

    Ако желим да мислим, ја прво морам да једем – да нахраним мој мозак. Шта повезује мене, храну, и моје мисли? На који начин се храна прествара у мисао? Да ли је мисао најфинији облик материје коју можемо посредно или непосредно материјализовати по властитој вољи? Нема сумње да мозак јесте анихилатор који анихилира пре тога прерађену храну – сиров materijal и прествара је у мисли који је дах – materijа. Потебна је нова научна грана која би се бавила дахом – materijom у правом смислу те речи! 

    Тесла је непосредно констуисао индукциони мотор у својој интелектуално радионици, да би после тога његови техничари, по његовим упутима, тај исти мотор направили од материјала који им се нашао при руци у механичарској радионици. Направили су грубу копију идеалног прототипа створеног у Теслином мозгу сазданог од materije – даха, уз помоћ materijala различите врсте за које званична наука још увек верује да је то materija…  

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s