Драган Симовић: Верујте, и биће по вери вашој!


P1200813

ЛИРСКИ ЗАПИСИ

 

01

Од јуче ме ломи вирус, али, свеједно, моје је да пишем.

Сетих се књиге Јурија Олеше Ни дана без ретка, књиге коју сам давно читао.

Сваког дана запиши нешто, сваког дана испевај макар један стих!

Морамо да се боримо, Духом да се боримо!

Само борбом непрестаном можемо победити непријатеље – у себи и око себе.

 Данас је био диван сунчан дан.

Изишао сам на Дунав, да тихујем и да скупљам суварке за ватру.

Волим да обаљам оне послове које су и моји преци обављали.

Моји преци, дични горштаци и Срби, ратници светлости, Стари Херцеговци.

Кад обављам послове које су и моји преци обављали – кад скупљам и цепам дрва, кад потпаљујем и распаљујем ватру у пећи на дому, кад косим и пластим, кад сејем и копам – онда се осећам Праисконцем, праисконим човеком који живи усаображено са Мајком Природом.

 

02

Неки су, можда, помислили, пратећи и читајући моје лирске записе, да ја највише времена проводим за  рачунаром или на интернету.

Изненадићу их кад им кажем, да сам ту најмање.

За два до три часа дневно – и напишем, и објавим, и све, што ме занима, прелистам и прочитам на интернету.

Пишем у надахнућу, из унутарњег песничког бића.

Моје писање траје отприлике колико и ваше читање.

А још сам у младости савладао брзо читање – испрва по дијагонали, а потом по вертикали.

То је песничка тајна брзог читања.

Никада ништа нисам написао из главе, из ума, већ све из унутарњег бића, из срца и душе.

Ум је за математичаре и научнике, а срце за песнике и уметнике.

 

03

До највећих тајни и открића дошао сам преко Акаше.

Многе књиге чију садржину знам, уопште нисам читао у овоме свету – до њих сам дошао у Акаши.

У младости сам читао пуно књига, брдо различних књига из свију области, а онда сам (негде око четрдесете године) почео да трагам за знањима и сазнањима у Акаши.

Књиге из Акаше читам онако како други читају књиге које су написане и објављене у свету.

И то је још једна песничка тајна.

Песниково није да чита, већ да пише и ствара књиге!

 

04

Нећу да вам пишем о лошим и ружним стварима, зато што о томе већ сви пишу.

Ја желим да вам пишем о лепоти и дивоти, о љубави и доброти.

Верујем и знам, знам и верујем, да ће лепота и дивота, да ће љубав и доброта спасити овај свет, спасити све нас, и спасити све ине светове.

Заиста, верујем и знам да ће тако бити, и да тако мора бити!

 

05

Никада немојте дозволити да вам други граде и стварају свет; да други граде и стварају свет у којему ћете ви обитавати.

Морате сами да градите и стварате свет саздан од лепоте и дивоте, од љубави и доброте.

Свет у којему ћете ви обитавати, свет у којему ће и ваша деца обитавати.

Нека они граде и стварају своје мрачне и паклене светове, а ви упоредо стварајте и градите светове светлости и рајских вртова.

Неће они победити, већ ви!

Ви, управо сви ви, и управо сви ми, морамо победити и, хоћемо победити!

Верујте, и биће по вери вашој!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s