Лирски записи

01

Песник Вилењак, ноћу, за пунога Месеца, излази на Пропланак, подно Снежних Висова, да би се срео са Својим Вилин-Јатом, јер само од Свог Вилинског Јата прима снагу и црпе надахнуће за своје вилинске песме.

Понекад се и Сам ухвати у вилинско коло, захваћен сетном и дивотном вилинком ветрових гајди и зовиних свирала, док понад њих, саобразно вилинки, плешу крошње дрвета, плешу снежни висови, плешу звездана јата, и, плеше Месец понад Вилин Горја.

Боравећи мед Људима (боље рећи, боравећи у заточеништву мед Људима), Песник се Вилењак чудом чудио какве све Људска Раса има предрасуде о Вилинском Роду; немајући појма да су Вилењаци виша духовна бића, бића на вишем ступњу божанског развоја и успења, те да су у далекој прошлости управо Они били изравни помагачи, испрва Човечанској, а потом и Људској Раси.

Тај Завет између Вилинске Расе и Расе Људи, зна се ко је раскинуо, и зна се по чијему наговору.

На крају Овог Времена, гле, још само понеки Песник, од Вилинског Јата, одржава живу везу са Расом Вилењака!

02

Вилењак Сете – то је Песник брезових шума, на Крајњем Северу, Певач и Сневач од Вилогорја, Песник чије Срце непрестанце крвари, и чија Душа осећа, и у себе прима, свеколику тугу и сету света, и свеколике боли и патњу Васељене.

Отуда су његове песме сетне и кад су радосне, сетне у дубини и кад певају о љубави и лепотама живота. Будући рођеним Песником, Он више личи на Вилењака Вилана него ли на Човека, Он је више у Наву него што је у Јаву.

Вилењак Сете има стас јасике на ветру вечерњем и руменом, а Његов лик је попут Младога Месеца, а вагра Његове пути јесте зрела месечина над пољем широким, у ноћи летњој, кад на смиље миришу недра девојачка.

Он је Расни Словен а Вилан, Расни Вилењак а Словенски Чаробњак и Јасновидац Тајносани. И кад крвари пева, и кад јеца пева, и кад болује пева, а пева и кад умире.

Такав је, гле, Вилењак Сете!