Лирски записи

01

Заиста, Запад је непоправљив.

Никада се неће излечити од русомржње и србомржње.

По количини мржње западног човека према свему руском и србском, одмах се види да им нема спаса.

Појешће их русомржња и србомржња.

Појешће их изнутра.

Њима не треба никакав спољни непријатељ; они су самима себи највећи и најгрознији непријатељ.

 

02

Одувек сам се питао, какво је то биће (и да ли је уопште биће!) западни човек?

Да ли је то човек, и да ли је то биће?

Зашто је толико мржње и толико зла у западнога човека?

Да ли се он мржњом и злом храни?

Да ли у западног човека има ичег другог, осим пакости, мржње и зла?

И, на концу, од којих је дивљих племена и родова постао западни човек?

 

03

Некада сам, давно, веровао да ће се западни човек излечити од србомржње и русомржње.

Данас верујем и знам, да се никада неће излечити.

Схватио сам, да он не жели да се лечи.

Јер живи од мржње и живи за мржњу.

Мржња је тако дубоко у бићу западног човека, да ју је, напросто, немогуће ишчупати.

Покушате ли ишчупати мржњу из њега – убићете га!

Између западног човека и мржње стоји знак једнакости.

 

04

Та мржња у западног човека није тренутачна, није од јуче; та мржња је одувек и заувек!

 

05

Увидом у Акашу, сазнао сам да је западни човек изданак нижих раса, изданак дивљих племена и родова.

Јер мржња и јесте одлика нижих раса и заосталих бића.

Што је неко биће на нижем ступњу умног и духовног развоја, све је већа мржња у њега.

Мржња као животна поетика; мржња као поглед на свет.

Мржња према љубави, лепоти, доброти и животу.

Мржња зарад саме мржње!