Драган Симовић: Србица – Писмо Галактичке Вертикале
Лирски записи
01
Сваки расни и освешћени Србин зна, да се Србска Азбука зове Србица, те да је настала пре седамдесет и пет векова.
Србица је рођена из галактичких знамења звездане расе као јединствено и заједничко писмо свих ведских, аријевских, словесних прасрбских племена.
Од примања божанског писма (Србице) почиње бројање година по ведсрбском КолоДару.
Дуго смо се питали, шта се значајно догодило у ведсрбској духовној повесници, да би од тог догађаја почело бројање година!
Наравно да нигде до тога нисмо могли да дођемо у земаљским светим списима и књигама, будући да су ведсрбске свете списе и књиге заклети врази ВедСрбства вековима уништавали, рушили и спаљивали.
Али, све оно што је на Земљи уништено, увек ће се у Акаши наћи, јер је Акаша вечна и неуништива.
02
Увидом у Акашу, дошао сам до познања, да је са примањем писма од бога Срба почело бројање година међу свим звезданим, ведским, аријевским племенима и родовима.
Писмо илити азбука зове се Србица, по богу Србу, те стога ту азбуку не смемо звати ћирилицом, јер тиме бришемо многе векове нашег словесног и стваралачког присуства на Земљи.
03
Будући да је Србица примљена од богова, свако писмено, свако слово јесте, истовремено, и галактички знамен.
Надаље, Србица, као божанско писмо (као Писмо Богова), има два упоредна дејства – овострано и онострано; као и двојно значење у општењу: по хоризонтали – између човека и човека, а по вертикали – између људи и богова.
Србица, у духовном и оностраном, повезује Земљу са Небом, Јав са Навом и Правом.
Преко Србице се одвија галактичко умрежавање свих потомака првобитне звездане расе.
За Србицу још можемо рећи, да је Писмо Вертикале.
Док су сва ина земаљска писма – писма хоризонтале, Србица је (као ПраПисмо) – Писмо Галактичке Вертикале.
Србица jе писмо дато од Бога за децу Божиjу Сербо-Расе. Срби су изабрани, Божjи народ коjи се налази далеко изнад других народа и раса. Срби нису само народ, него су Раса и племе маjка свих белих народа.
Срдачно поздрављам ,а дајем себи за право да Корнелија Кодреануа назовем
Братом , и од свега срца му се захвалим на овако лепим и искреним речима, и уједно додам , да све ово што важи за србско писмо то исто важи и за србски
језик.Срби свој језик нису измислили нити га сами сачинили ,већ им је и он такође дат на кориштење, из истог Извора као и писмо .
Писмо наше , и Језик наш, у својој повести, доживело је два страховита нервна слома (слома, зато што су они жива бића). Први , када је променило име и скраћено за неколико гласова и знакова,у доба некакве и накарадне византије , и њених агената . А други пут, за време аустроугарске тираније, и њених агената , бива скраћено за још неколико знакова и гласова .
Сваки расни Србин, посматрајући шта нам се чини са нашим писмом и језиком,
мора да осећа страшан душевни бол .- Ја га осећам , и водим одређени вид борбе
за њихов опстанак !
С Богом !
Поздрав брате, хвала на лепим речима. Римско царство (западно и источно) и Аустро-Угарска су били Европска униjа свог времена.