Драган Симовић: Поезија је Унутарњи Пут ка ПраВодеану Свести


Лирски записи

 dragan simovic portret

Поезију стварам само за мањину.

За мањину посвећених.

За мањину оних којима је поезија више од поезије.

За мањину оних којима је поезија тајинство и онострано путовање кроз сазвежђа и звездана јата.

Никада нисам желео да ме већина чита.

Никада нисам желео да се већини допаднем.

Одбијао сам оне издаваче који су желели да моју поезију објаве у великом издању.

Поготову оне који су желели у великом издању и латиничним писмом да објаве моје песничке књиге.

Говорио сам им, да моја поезија не може да стане у латинично писмо, да би мојој поезији било претесно у латиници, те да моја поезија по свејему унутарњем бићу и суштаству није саобразна са латиницом.

Поезија је непреводива.

Непреводива из језика у језик, али непреводива и из писма у писмо.

Ма шта мислили књижевници, књижевни теоретичари, историчари књижевности, као и посвећени књижевни преводиоци, поезија се не може ни преводити ни препевавати.

Оно што се преведе или препева, то више није ни налик  ономе што, уистини, јесте у бићу поезије.

То је тек одраз неког другог бића поезије.

Ја сам Песник Вилењак Белих Срба Хиперборејаца.

Пишем и певам на Језику Мајци.

Писмо Језика Мајке зове се Србица.

И Језик и Писмо извиру из Акаше, исијавају из Галактичког Језгра.

Моје књиге, давно некада, штампане латиницом – нису више моје!

У њима нема Белих Вилењака, нема Срба Хиперборејаца, па нема ни мене нити поезије моје.

Тих књига, наравно, нема више ни у мојему дому.

Поезију стварам само за мањину.

За ону мањину посвећених, којима, као и мени, није стало до славе овога света.

Поезија се ствара, поезија се дише, поезија се живи.

Ако се поезија не дише и не живи, онда то и није поезија.

Поезија је посвећење.

Поезија је вредна да јој се посвети живот, зато што ће поезија ономе ко јој посвети живот – подарити Вечан Живот у Језгру Звезданих Јата.

Поезија није само писање и само певање – поезија је Онострано Путовање кроз тајинствене светове и далека звездана јата.

Поезија је Унутарњи Пут ка ПраВодеану Свести.

Поезија је поглед на свет; поезија је вертикала; поезија је уметност живљења и умирања.

Песник који не живи и не умире своју поезију – никада се и не може назвати Песником!

scan0027

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s