Татјанин коментар: О УКИДАЊУ ЛЕПОГ ПИСАЊА


  1. Господо хвала, започели сте одличну и веома важну тему.
    Сад видим да се и у Европи увлачи укидање писаних слова!
    Овде у Америци, то је већ ухватило маха. Мој син је овде завршио школовање. Ја сам се чудом чудила да је стално писао штампана слова. Чак сам и у школи поставила то питање. Нису ми знали одговорити зашто то мора бити тако.
    Онда сам се код куће бацила на посао да га научим писању писаних слова. Налазила сам сину и примере краснописа, калиграфије и сл. да га заинтересујем.
    Добио је и старинско перо са мастилом. Купила сам му и кинески класични прибор за писање са кистом и тушем. У свим цивилизацијама писању се прилазило са великим поштовањем. Читав ритуал око припремања хартије, мастила. Ако слова не испадну лепо, хартија се баци, па опет испочетка. Људе било срамота да ружно пишу.
    Данас се користе рачунари, „текстира“ се на мобилни телефон, а пише се нашкрабаним штампаним словима, која изгледају као да је неписмен тек почео да се учи писању.
    Али, не треба то пустити. Урадимо супротно. Учите децу да пишу. Награђујте их и подржавајте, кад ураде леп посао. Организујте мала такмичења. То се може и преко ових портала.
    Још да додам и ово, тек неки дан сам успела да схватим и зашто се ово ради. Опет лукав план, није то случајно. Није то из практичних разлога, као хајд` нема се времена или имам рачунар, шта ће ми писана слова. Не, не није то.
    Одгајају се нове генерације (већ су стасале) које НЕ МОГУ ДА ПРОЧИТАЈУ писане рукописе, стара документа, повеље, летописе, писма и много других важних записа. То је циљ.
    Маса докумената, књига и тд. се сада припрема у електронском издању, да буду доступна свима. А питање гласи: Да ли ће опет бити фалсификата? А, ко ће то да провери? Да ли ће будуће генерације моћи прочитати оригинал?

 

9 comments

  1. dragansimovic

    Ово је дивно, Татјана!
    Тако и ја радим аквареле.
    Аквареле и песнички краснопис.
    Открио сам, давно, да ми вода највише помаже у стварању.
    Спасибо(г)!

  2. Татјана

    Тако је Песниче. Писање и сликање по води.
    Човекова машта је неограничена.
    А, овај други прилог је музика за моје уши: Чује се сваки потез пера по тврдој, квалитетној хартији. За сваки потез треба смиреност, идеја и сконцентрисаност:

  3. Жељко Стрика

    Ја сам, због техничке природе посла којим се бавим, још прије тридесет година био напустио писање писаним словима, а морам признати – и азбуку. Од прије неколико мјесеци опет пишем азбуку писаним словима – лијепо ме било стид мог рукописа, који искрено речено, ни мени самоме више није био читљив, у ријетким тренуцима када сам га користио.
    Сада пишем и вјежбам кад год ухватим времена.
    То је за мене неописиво откривење – писање азбуке пером и повратак њој.
    Мало сам експериментисао са кинеским перима, сад сам прешао на техничка пера.

    • Татјана

      Браво Жељко, Витеже!!! Кад видим да се неко бави племенитим стварима, ја га, с правом, назовем Витезом.
      За наше драге, племените жене, кажем:Племените госпође или девојке. Некад их зовем и Виле, Музе и Красавице (тј. Лепотице).
      Писмо, као и језик, је светиња. Божији дар. Замислите само, Човек може своје мисли да говори, али и да користи знакове, слова, те да оставља записано толико тога. Онда се то узвисило и до уметности:
      ~Уметност говора
      ~Уметност лепог писања, калиграфија.
      ~Књижевност и поезија.
      Дивне и величанствене ствари.
      У Кини и Јапану се сматра великом уметности калиграфско исписивање речи и слова. Они то сматрају и медитацијом. Читав ритуал, специјални папир, туш, четкице. Прибор за писање је украшен, чувају га у специјалним кутијама, некад и веома скуп, специјално рађен. На тај начин одају захвалност и поштовање писању. И мислим да су у праву. Све што је племенито и узвишено заслужује поштовање.
      Драго ми је Жељко да је повратак писању било откривење за Вас.

      • Жељко Стрика

        Хвала племенита Вило, на Вашим топлим и искреним ријечима.

        Лијепо диваните. Ваистину, мисли су јаке, али када се свечано одјену у ријеч, у стих, у слику, онда је то племенито, онда је то стварање, онда се само ствара! Онда је то медитација.
        Некада, бијах мало завирио и у хаику поезију. Ту је све о чему пишете Ви и Пјесник: туш, перо (τρска), ријеч, слика..

        И сваком нашом мишљу ми стварамо- зато мислимо племенито!

  4. Татјана

    Молим лепо, Витеже Жељко.
    Вилим и ја хаику поезију. Нисам одавно ту дивоту читала. Добри сте ме подсетили.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s