Лирски записи из Звездане Акаше

(У спомен на Белог Србина –

Богосава Богија Стојменовића)

Ноћас је, у сну, мој врли пријатељ, пуковник Боги Стојменовић, напустио овај свет варки, омаја, илузија, обмана и опсена.

Преселио се у дивотне оностране пределе, и тајинствене светове, међу своје звездане претке и беле богове, међу галактичке ведске Србе.

Боги је на својим животним путевима корачао усправно, и васцели свој земаљски живот живео усправно.

Редак Србин, и још ређи хиперборејски посвећеник!

Мислио је срцем, те је од срца и умро.

Само Бели Срби умиру од срца, и у блаженом сну.

Умиру од срца, у блаженом и спокојном сну, зато што мисле срцем, зато љубе срцем, зато што живе срцем.

Природно је, да они који имају срце и умиру од срца.

Не могу умрети од срца они који срца ни немају!

Боги се до последњег дана, до последњег часа, до последњег трена, борио за Бело Србство.

Верујем, и знам, да ће он своју борбу за Бело Србство наставити и у оностраним (тајносаним) пространствима, у Златном Свароговом Ирију, у вртовима галактичким и рајским.

Већ видим Богија, како у пратњи крилатих и светлосних бића – уз дивотно појање и певање небесних песника и певача, свирача и плесача, муза и вила, белих богиња и ведских богова – плови низа онострана сазвежђа и звездана јата, плови и путује ка Дому своме у Првобитној Светлости, ка Свароговом Златном Ирију, ка ПраВодеану вечне Љубави и Самилости.

Јер, кад год овај свет напушта Божји посвећеник попут Богија, тада је на ногама цела Васељена.

(На левој обали Истера/Дунава, првог дана месеца грудења, 7524/2015. године)

(Бели Србин – Богосав Боги Стојменовић)