Бранислава Чоловић: Изронит ће храм од сунчевог сјаја
Изронит ће храм
Од сунчевог сјаја
На олтару њговом упаљена ватра
Ватра нове свијести и новог живота
Њега будно чува свештеница Зора
Чувале су тајну
Дубине плавог мора
Гдје некад бјеше Сварогова гора
Затрест ће се небо, усталасат мора
Из утробе земље изронит ће она.
А са њом у храм љеоси од постања
Који чува земљу витешког рода
И брзо ће час да се своје врати
Из руке туђина што за образ не мари.
Вратит ће се Нада, Вјера, Љубав, Правда
Свештенице огња небескога плама
А са њим затим
Весна, Лада, Мара
Да поспријеме предворје вјечитога Раја.
Осјећају тамни, одбројани су им дани.
Бранислава, песничка вило србска, благословена да си!
Зора, Нада, Вјера, Љубав, Правда – Весна, Лада, Мара – ту су већ драга Бранислава – стихови то говоре твоји!