Када су једном приликом, после предавања, упитали Владана Пантелића његови ученици, колико има година, он им је, брзомислећи какав по природи својој јесте, одговорио хитрином Перунове муње:

Никада не питајте за године човека који је изабрао да вечно живи!

А један вилински песник каже:

Ја сам, истовремено, и толико млад и толико стар колико и најмлађи и најстарији у мојему селу.

И заиста, ја сам на свом животном путу сретао младиће од седамдесет година, и старце који нису имали више од двадесет лета.

Све је у срцу, души и духу, а наше физичко тело, најчешће, бива варка и опсена.

Младост и старост не одређују године, већ Онај који влада нашим бићем и суштаством.