Драган Симовић: Какав ти је језик, таква ти је и душа


Лирски записи

vrata x14186274898216771994

о1

Језик открива ко смо, чији смо, колико знамо, колико вредимо.

Језик је огледало и наше душе и нашег духа.

Душа народа развија се и негује преко језика и кроз језик.

О овоме се не учи у школи, на факултету, о овоме вам нико никада није ни прозборио.

С разлогом, јер је требало од Срба створити кретенску и бесловесну нацију, нацију коју ће сваки душманин моћи да врти око малог прста.

Огромна већина савремених Срба не зна србски језик!

Не зна ни у којем погледу.

Не зна србску азбуку, не осећа биће и душу србског језика: погрешно акцентовање, погрешна дикција, погрешан изговор, а о туђицама да и не гооримо!

Србски медији највише учествују у кварењу србског језика.

Сви медији одреда, од штампаних до елктронских.

Новинари, водитељи, спикери, политичари, сви до једнога, говоре кретенским србским језиком, језиком дебила и кретена, језиком крда, чопора и стада.

Какав нам је језик, таква нам је и култура.

Какав нам је језик, таква нам је и држава.

Какав нам је језик, таква нам је и душа.

По језику се најбоље и осећа и види, да нам је душа запрљана и затрована, да у нашим душама нема више светлости живота и љубави.

02

Турци су давно протерани из Београда, али Београдом још увек владају турцизми.

Калемгдан, Дорћол, Карабурма, Чубура… и да не набрајам више, јер ми се и иначе гади.

Ко би по овеме рекао да је Београд престоница Србаља?!

Нико!

Зашто је то тако?

Зато што смо се отуђили од Корена, од Извора, од Богова, од Предака, од Културе.

Култура је ведсрбска реч.

Упамтите: култура није ни грчка ни латинска реч, већ србска.

Култура је од Култа (Белих) Ура!

Наши су божански преци знали да Племе, да Род почива на Култу, на Култу Ура.

Култ Ура јесте Мудрост Ура, Знање Ура.

Ко смо ми, Срби, без Култа Ура?

Ми смо без Култа Ура обична руља, обично крдо.

То се види по томе, што Турци и даље владају Београдом преко својих речи.

Да нисмо руља и крдо, давно бисмо избацили све туђице из својега језика, из својега бића, из своје душе.

Звучим оштро, можда и сурово, али је све овде речено истинито и, надасве, веома битно за наше свеколико здравље.

03

У Београду се, у овоме часу, говори, можда, најискваренијим србским језиком.

Београђани, свакако, предњаче у загађењу, кварењу и тровању србског језика.

Рекао бих, да деведсет посто Београђана не уме правилно да акцентује, да изговори ни име својега града.

Сви одреда, на свим електронским медијима, погрешно изговарају, погрешно акцентују и сам Београд!

Кад они изговоре Београд, то више није Београд, није Бели Град!

Имам право то да кажем, јер сам по рођењну Београђанин, Београђанин са Звездаре.

Многи су се одувек чудили, па и данас се још понеки чуде, како ја, будући рођеним Београђанином, говорим и пишем чистим, ведским, изворним србским језиком!?

Као да се подразумева, да рођени Београђанин говори исквареним србским језиком, језиком шудра, парија и палија!

Разумео сам њихово чуђење, мада је то све поражавајуће и понижавајуће, не само за Београђане, већ и за свеколики Србски Род.

04

Језик се учи од рођења.

Језик се учи до краја живота, иако нема краја!

Крај не постоји!

Својој деци никада нисам тепао.

Тепање родитеља је велика грешка.

Од родитеља тепаваца и деца тепавци!

Узимао сам своју кћер у наручје, када је била од месец дана, и причао јој бајке и приче, казивао јој песме, онако како бих причао, како бих казивао одраслом човеку.

Правилно бих, смирено и течно, акцентовао сваку реч.

Када сам једном приликом држао своју кћер у наручју и с њом разговарао, уз Чајковског, Моцарта и Вивалдија, били су у кући неки моји рођаци и пријатељи, и чудили се што ја детету од месец дана говорим као одраслом човеку, јер би требало да јој тепам као сви други…

Одговорио сам јој да с мојом кћери од месец дана разговарам онако како и са свима њима разговарам.

Јер, њена душа све упија, све разуме.

Ово што сада чује, то ће у њеном бићу, у њеној души одзвањати заувек.

И, заиста, моја су деца свуда у школи, од основне школе па све до факултета, вазда и увек најправилније, најчистије говорила.

Бивало је, да их и у основој школи учитељи и наставници питају како се изговарају, како акцентују поједине речи.

Наставници су србски језик учили од моје!

Данас моја кћер – иако је рођена на Звездари, као и ја – говори чистим, високим, ведсрбским језиком.

Посветила се језику од основне школе.

Завршила је филолошку гимназију, студирала, и завршила, етнологију и антропологију.

Говори и пише руски и енглески.

На једном недавном пријему у Београду, рекли су јој неки гости из Енглеске, да говори чистим и високим енглеским језиком, да говори чистије и правилније од девет десетина Енглеза.

Мислили су да је студирала у Лондону.

Она им је одговорила, да би за њено знање и познавање енглеског језика највише требало да захвали знању и познавању изворног и високог србског језика.

И, заиста, кључ за све ине језике јесте знање матерњег језика.

Како говориш матерњи језик, тако ћеш говорити и све ине језике.

05

Одувек сам говорио својим рођацима и пријатељима: учите своју децу да србски говоре, да србски мисле, да србки пишу, да србски осећају.

Када то савладају, онда ће моћи да приме сва знања овога света па и иних светова.

Основа и темељ Култа Ура јесте познавање својега језика.

Ккав ти је језик, таква ти је и душа.

Све можеш сакрити, све можеш глумити, али – језик никада!

Језик ће лепше и боље од ичега и икога рећи: ко си, чији си, колико знаш и колико вредиш!

x10062201127357586963

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s